Отаџбина

политички преглед

661

независност или је напротив она дрзкава, иод чијим је сизеренством, присаједини сасвим и нретопп у себе. Историски развитак потнуно доказује истинптост тога иравила. И у турској је даревинп тај продес преображаја већ давно и у велико отиочео; то прпзнаје данашња пубицистнка. Новија међународно-правна теорија о томе преображају каже ово: „Међународно право мора на тај прнродни развитак пазитн н ваља да га заштипује , оно не сме хтети да га спречава тиме, што ће тежпти да овековечи труле, неодрживе облике старијег аравног етварапа." 1 ). Да тако у опште шисли данашња међународно-правна теорија, то је лако доказати. Инглески знаменити правник Остен (Аиз1т) каже: „ди'аис1т §оиуегпешеп1 пе рзи(; ргоргетепЈ: е(;ге <1е81§пе сотше т1-8иргете, ои траг&Нетеп!; зиргете, е! цие 1а (1езЈ§па1ти <1е т1-80пуега1п еб! сарпсГеиве ." Па тако псто Бич-Лауренс наводећи ХеФтеворо мишљење о полусуверености пазива тај одношај паГиге ЂсИагпе сГип согрз роП1:јдие"; Холцендорф такође каже: ,ПОлусувереност мора се сматрати као неко неариродно иоловно или мелеско стање " које ваља да престане. 2 ). Како Блунчли о томе мисдп, то смо већ навели. Па баш зато, што данашња наука о међународном праву тако гледа на ту полусуввјреност, зато је данашња правна пресумција или претпоставка увек на страна потпуне и нераздељене суверености сваке државе а против сваког ограничења, јер се ово увек мора основати на неком нарочитом, изречном опредељају. Србија може дакле имати према Порти само ону меру обвезаности, која је изречно дотичним актима одређена, јер се у таквом случају ти актови увек најстроже и речимице тумаче, а нпшта се ту прећутно не разумева нити иретиоставља , јер је прегпоставка увек за потпуну сувереност а иротив ограничења њеног. 3 Нигде у тим актима међутим не стоји то, да Србија не сме имати оно право, што га има свака држава, да на позив притекне у помоћ и заштиту погаженом н повређеном човечанском праву. Па баш кад би Србија и за тим ишла, да стресе са себе ипоследњијош заостали траг своје обвезаности и своје полусуверености, тим би она чинила само оно, што је самим природним историским развитком већ толико пута посведочено и оправдано и ишла би да учини крај онаквом стању, какво је од цедо-

1 То каже ШипГвсћК, В. тос1. Уб1кеггесћ(; §, 77. у примедби.

2 Баа еигор. Уб1кеггесћ1 (§. 17. 6).

3 То је јол1 Ткалац у неколако напоменуо у своме 81аа1:8гесћ1; б.е8 ЈГиг8(;еп(;ћит8 ЗегћЈеп §. 7.