Отаџбина

НОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 663 Но осим такве савезне државе има још једна државна Формација, која је такође неки Федеративни облик и но томе налик на савезну државу, али се ипак од ње знатно разликује по своме обиму и по основним одношајима, који отуда истичу. То је оно што се зове државни савез (зуаШпе с!' Е1а1 ;8 сон^есЈегез, 81аа1:еп1 )Ш1(1) ; пример таквоме државном савезу беше првобитни савезни устав северно-американски до г. 17б7., где су се сједпњене државе претвориле у савезну државу, затпм немачки савез или „бунд" од 1815. до 1866. г. У таквом државном савезу нема онако тесне свезе међу удруженим државама, каква је у напред иомеаутој савезној држави, јер ту пре свега нема никакве заједничке центраане стално организоване савезне власти, него ту има неких појединих уговором установљених заједвичких цељи, које се постизавају слободним пристанком на шједничком конгресу, у коме се поједина држава као члан савеза потчињава вољи и закључку већине обзиром на уговорно означење заједничке цељи. Осим тих појединих заједничких цељи чланови таквог државног савеза иначе задржавају не само своју потпуну унутарњу сувереност и самосталност него и спољна суверенска права у међународном обзиру, дакле остају и засебне међународно-правне личности са иравом дипломатског заступања, закључивања уговора, рата и т. д. Ту дакле са међународноиравног гледитта поједине државе, као чланови државног савеза, задржавају ираво вођепа рата и према самоме савезу. 1 Сад је питање : у коју од ове две поменуте врсте спада она свеза, која постоји између неке полусуверене државе и оне, која према њој стоји као сизеревска држава? И та свеза без сумње преставља неку сједињену или сложену државну Формацију, но да ли је то сад савезна држава или државни савез или је нешто треће ? То питање не може остати без одговора, без решења у данашњем међународаом праву. Но како је тај цео одношај полусуверности нешто ненормално н неприродно, неки обнормитет, тако ^е и одговор на горње питање у данашњој међународно-правној теорији морао испасти неопредељен, лабав без тачно обележене карактеристике. Ево шта о томе каже већ поменути најновији писац о међунар. нраву Холцендорф: „Кад би се одношај између сизеренске и полусуверене државе као један облик свезе између држава морао класиФиковати и уврстити у неку категорију, онда би полусувереност стајала у сре-

1 в. о томе нарочито иајновијег аутора НоИаепАог^, (1. еигор. УбПсеггесМ §. 17. — ЖЛе«<оп, Е16ш. (Ј. с1го1(; Јп1;егпа4. стр. 55. 56.