Отаџбина

ПОЛИТИЧКЖ ПРБГЛБД

665

и најзад н). да у поштеној вери војује за неке иолитичке цељи и своје јавно право. 1 Па кад се као ратне странке признају устаничке партије, онда ће се разуме се тим пре и без икакве сумње признати као међународно-правна ратна странка нека држава која као члан извесног државног скдопа или савеза војује за извесну политичку цељ. Ми смо овде сад узели најгоре и најстрожије тумачење одношаја, у коме стоји нека подусуверена држава према сизерену, узедн смо да подусуверена држава што се тиче спољних суверенских права стоји онако исто, као што у томе погдеду стоји неки чдан савезне државе, а то смо учиниди само зато, да на основу данашњег међународног права покажемо, како баш ни при томе најгорем и најстрожијем тумачењу рат подусуверене државе н. пр. Србије против сизеренске државе Турске не би могао у себи садржавати никакву повреду међународног права, а кад то не би онда очевидно не би могао дати оиравданог повода ма чијој страној интервенцији. Према сваком унутарпем догађају, побуни иди грађанском рату по правилу важи начедо не-интервенције. Међутим ми овде морамо нарочито да поновимо, да то никако није наше мишљење, као да свеза између Србије и Порте има на себа ону исту државно и међународно-правну природу, коју и свеза у савезној држави. Ми смо наше право мишљење о томе одношају горе већ исказади чисто и јасно. А ову аиалогију са саве-зном државом ми смо само допустили, узели, претпоставили по ономе латинском: розИо вес! ноп сопсезво, да нокажемо да баш и у томе случају, баш и кад би та анадогија доиста основана бида, ипак ни онда рат између Србије и Порте не би могао дати никаквога међународно-правнога повода страноме умешању. Јест ! али тиме ми још нисмо готови са свима дипломатским скрупудама, примедбама и „могућностима". А шта ћемо са међународно-правном гаранцијом оних сида, које су потписале париски уговор од г. 1856 ? Зар нису оне у томе уговору интегритет иди целокунност турске царевине, а тако исто и права

1 в. о томе : Шип^зсШг, Орткт нпраг1ла1 зиг 1а ^иезбшп с1е 1' А1а1>ата (Ееуие (1. (1гоИ т(;егпа^. Т. II. 1870) стр. 454—465 и његов : (1. то<1. Уо1кегг(1сг стНз 8(;аа(:еп §. §. 512 и 514. — УГћеа^оп, Е1ет. Т. I. стр. 35 и 279. НоШепДог//', (1. еигор. Тб1кегг. §. 57. — УаШ1, Г)го1(: с1. ^епа Ш. 18. §. 292. и др.