Отаџбина

666

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД

Србије метнуле дод своју заједничку гаранцију ? Зар нису оне тиме укупно ујемчиле онстанак и неиоремећено одржаве онога међународно-правнога стања, које је поменутим уговором наново утврђено и установљено ? Истина тим су се уговором оне свака за се изречно одрекле права једностране интервендије у унутарње ствари турске царевине и у њене одношаје са полусевереним државама око ње, ади су нанротив том заједничком гаранцијом задржале себи право, да по заједничком"еиоразумљењу и сагласном договору могу опуномоћити извесну државу да у име свију учини интервенцију онда, ако би се догодидо какво поренећење у ономе стању, које су оне заједнички гарантовале. Да видимо како с тиме стоји ствар са гледишта међународног права и правичности. Ту би имада пре свега да се учини примедба са општег правног гдедишта, да уговор париски, као и сваки уговор, нма обвезну снагу само за оне државе, које су га нотписаде. За све остаде државе он је као такав оно што се каже гев Мег аНов ас1а (ствар међу другима учињена), који их не може везивати до само онодико, у кодико његови опредељаји одговорају општим правним правидима неђународног права. Но и осим те опште правне примедбе, на којој нећемо дуже да застајемо, ми надазимо у томе уговору, да је Порта примљена као чдан у међународну заједницу јевропских држава („аДгшзе а рагМарег аих ауаМа^ез с1и (ЈгоН; риШс е* Ли сопсег1 еигореепз ") и да је као таквој гарантована цедокупнност и интегритет. Ади овде ваља одмах имати на уму и то, да је Порта ступивши у заједницу јевропског међународног права тиме не само добида учешћа у правима и користима, што их међународно право свакој држави обезбеђује, него да је тиме уједно узеда на се и све оне обвезе и дужности, што их међународно право свакој држави надаже. Зна се да свако право повдачи за собом и неку дужност и да се једно без другог не може ни замисдити. Ту је мисао међу остадима изразио и Горчаков придиком критскога устанка у једном своме писму од 7. Дец. 1867 тадашњеи руском посданику у «1одону Брунову, где изреком каже „цие 1а Тигдше е!;ап4 еп^гее раг 1е ЂгаИе <1е 1856 Дапа 1е сопсегк еигорееп, ауаИ соп1гае1е Лез /Је/ооггз етегз V Еигоре." 1 Па осим тих оиштих међународно-правних обвеза, 1 Саопштено у Сћгош^ие (1и ДгоН т1егпа110па1 р. О. ЋоКп-Јасциетупз (Ееуие (1. <Јг-т1егпа1 ;.Т. I. 1869) стр. 433. - То исто казао је в ЂеасЂ-^етгепсе у својој више пута поменутој књизи: „сеИе ас1пп881он (<1е 1а Рог1е)