Отаџбина

политички преглед

667

које је Порта као нови члан јевроиског концерта на се примида, има још и иоссбних обвеза, које се оснивају на акту парискога уговора и које се очевпдно сматрају као замена, као цена за оне иосебне користи, које тај уговор Портп обезбеђујеПорта је потписавши тај уговор пристала очевпдно н на те носебне обвезе. Сад је дакле веома важно н значајно питање: да лије Порта до данас те све обвезе исауњавила и извршила ? Одговор на то пптање не може бнти нимадо сумњив за свакога, који ма и издалека познаје Турску и њену новију спољну и унутарњу историју од париског мира до данас. Турска је после иарискога мира остала нотпуно она иста, која је и пре њега бида, то је еасвим природно и јасно. Она је и од то доба до данас најочевпдније ноказала да она нити је вољна нити је сиособна да пспуњава опште међународне обвезе и општа међународна правпла у оној мери, у којој се то од сваке цивилизоване државе с нотпуним правом пште. Да нам није измерен простор, мп би то могли посебице да докажемо појединим случајевима, Фактима и мерама из новпје историје турског међународног понашања. Довољно ће бити само то да напоменемо, како и саме оне силе, које су г, 1856. Турску увеле у јевропски концерат нису се нимало зато побринуле, да новоме члану даду неки потпуно достојан и себи раван положај, него су наиротив вешто претрпале и фино избегле турски захтев да се укину каиитулације из прошлога века, пошто оне не одговарају више новом томе положају Турске као члана јевр. међународне заједнице. Тај турски захтев доиста беше саевим логпчна иоследица уговора париског. Па ипак су силе остале и до данас при тим капитулацијама, 1 што очито доказује, да оне немају нимало вере ни у ту способност Туске, да у самој унутарности своје државе уведе ма колико обезбеђено правно стање, а која држава ни за то још није способна, та је још мање кадра да одржава неке међународно-иравне обвезе и правила ! Кад су силе изречно изјавпле, да не мисле одустати од канитулација, онда је један новији међународно-правни писац на то веома умесно узвикнуо : „1^ап^аде 81п§иПегегаеп1 Шо^ие (кпз 1а ћоисће <1е8 ршззапсез еп 1856, оп1; ргос1ате 1а Тигфпе 1еиг е§а1е !" <1оЦ песс*8бап-етеп(; сотргепЈге с1ез оћН^аИопз соггевропЈап^ез роиг 1ои{е8 1еа рагИее'" СоттепШге, II. 461. 1 Стање тога питања о капитуладијама и одлуке јевропских сила у томе погледу добро је разложио Ргапгег-ТоАеге, 1/а диезИоп Дез Сар1и11а11оп8 еп Опеп(;, 1869.