Отаџбина

668

Д0ЛНТИЧК1! ЛРЕГЛЕД

Но да од оиштих међународно-правних правила и обвеза пређемоиа иосебне обвезе које је Турска уговором париским насе узела и чијеје испунење за њу сасвим догпчан уговорни услов за то да може ужпвати користи, које јој тај уговор даје. Ми смо већ помињади ч.1, 9. тога париског уговора, у коме силе иотписнице узимају на знање и заједиичкп санкционпшу саопштење судтановог хатихумајума од г. 1856. у коме се Норта тим поменутим чланом уговора пред Јевропом обвезује, да ће у својој држави увести најшире корените реформе у модерном духу нарочито у интересу .својих хришћанских поданика. 1 Очевидно је да је тај чдан само*зато могао бити увршћен у парпскн трактат, што су сиде потппснпце тиме хтеде ноказати, да оне гарантујући Порти цедокупност и неповредљивост и примајући је у своју заједницу уједио полажу као уговорни услов томе свему, да се Турска као држава реФормише и прзустроји у модерпом духу; Турска је потписавшн уговор тај усдов примила као своју обвезу. Је ли она ту свечану обвззу испунила? Не само да је није никако исиунила него је шта више јасно посведочила своју неспособност и немогуЛност да је пспуни! Кад једна уговорна страна не испуни једну битну тачку некога уговора, онда по међународном праву отпада и за остале уговорне стране обвеза, да га испуњавају и та уговорна страна губи ираво, да иште од њих то испуњеае. Порта је неиспуњењем своје обвезе и уговорног услова проиграда ону гаранцију, која јој је париским уговором ујемчена. То је сасвим умесно приметио и један већ наведени новији публициста казавши: „1^ донуегпетеп! оМошап ауап!: ргонуе ^и'П ез! Јпсара1ј1е с1' атеНогег 1а 1г181е сопс1Шоп с1ез зез зије!;8, е! ди'П ез! шрихзвап!; а 1ез таПегиг с1ап4 1еиг апс1еппе 8оит1881оп, П пои8 8ет11е ди'И а регАи 1е д,гоИ сРтуо^иег 1' аррш с1ез §тап(1ез ри18апсе8ЈЗ(Јмг 1а дагапИе пе 1'ШедгНе Ае Уетргге, саг сеИе дагапИе 1епаИ а Аез сопАтопз еззепНеМез (цп п'оп1: раз е!е гетрИез раг 1аРог(;е." 2 . А сувише још кад даиас већ цео свет признаје, да је Порти управо немогуЛно да поменути уговорни услов испуни, 0нда значи да је тај уговор закључен под немогућним условом, а по општој правној теорији такав уговор пада и не важи. Тако дакле стоји ствар по начелима међународног права што се тиче париског уговора и њиме ујемчене гаранције. Том 1 То је потврдио такође и Горчаков у ј едној својој циркуларној ноги од г, 1867, где каже о тим обзћаним реФормама, да се још једнако отекује „1а геаНваМоп рга (л(Јие (1Чгп езројг дие 1ез асГез зоГепеЈв &и вотегаш е# ТаАћезгоп Аг ГЈЕигоре агагепГ гегуе^и И'ипе <ХоиМе сопвесгаИоп." 2 Пепгг Оггдпап у већ наиеденој брошурл стр. 31.