Отаџбина

ДОЛИТИЧКИ ПРБГЛЕД

669

се гаранциом даиас већ не може никаква интервенција у корист Турској оправдати. Могли би и то још овде напоменути, како је осим тога нариски трактат у другим својнм опредељајнма доцнијим догађајима узмењен и иодерон, као што је н. пр. онредељај о црноме мору, о турским гарнизонима у сриским градовима, о немешању у унутарње одношаје султана са својим поданицима већ поменутом пнтервенциом у Сиријп п т, д., па онда на основу томе иитати: с каквим се правом мозве захтеватп одржане тога уговора у једноме погледу, кад је он већ Фактичкп почео да се крњи п дере у есенциалним определ>ајима својим? Но о томе засада нећемо даље говоркти. А ако извесне велнке силе држе да је стање на истоку њихова домена, да оне имају неку искључиву власт и јурпсдикцију у томе погледу, онда би таква претензија по данашњем међународном праву била очевидно неоправдана и то би била проста употреба ирава јачега, противуправно присвајаље нечега, што њима ио праву никако не припада. Да је то доиста тако са гледишта међународнога права, то ћемо потврдити речима једног од најзнатнијих новпјих аутора о међународном ираву, који пзреком вели : ,.Коив пе роиуоиз ас1теМге ди'И ехјз1.е ипе ге§1е (1и (1го11; с!ев депз ди1 сктпеаих риЈБзапсез рагИеа аих 1гаИе8 с!е ЈиШе!, 1827 е! с1е Магз 1856. иие јипзсПсИоп ехс1и81уе (1апз 1е§ аЉЈгез Је Г Опеп!;. Коиз таЈШепопв, аи соп1гаЈге, дие 1ои1; ас^е сГ Јп1егтепИо11 с1аиз 1ез аШЈгез с1е 1' Етрјге оИотапе, <1е 1а рагк Л' ип 8еи1 Е1а1 ои <1е р1и81ег8 Е1а18, Лоппе ЛгоИ а пЧтроНе дие V аиГге Ша1 (Г Мегтпгг а зоп 1оиг, зоН (1П : П а §'188е раг (1ез соп8к1егаИоп8 сГћитапИе" и т. д. 1 Доиста искључива јурисдпкција неколициие ма п великих сила у источним стварима, њихово искључиво располагање и решаване у томе толпко разглашеном и претресаном „источном питању" нема и не може имати никаквога осиова у данашњем међународном правз г , на које се у осталом дипломати вазда и веоиа радо позивају. Па је ли бар досада та јурисдикција великих сила у источним стварима била ако не основана на међунар. праву, а оно бар основана на иравичности и међународној иравди , јесу ли решења досадашња била бар „ипе тапкезШшп <1и (1гоИ, с1е 1' орјшоп риђНдие, с1е 1а сопзсјепсе рићНдие" као што каже један новији ппсац? На то питање није тешко одговорити. Оно што је дипломација тих великих сила до данашњега дана чинила и

1 Ђеасћ Ђагогепсе СогптепЈап-е, II. 461.