Отаџбина

18

ИЗ НОВЕ СРБИЈЕ

иоменем само један: свака жива душа у књажевачком и нишком округу каже : Сврљиг и Сврљиулко (Одакле си? — "Из Сврљишко"); али, ко би казао у министарству унутрашњих дела да ваља овако писати, а не, као што се званично пише, Сврљик и Сврљички, њему би се одговорило да не зна и да квари „ред." Од Св. Николе четврт часа низ Топлицу, пет минута испод пута, готово на самој левој обали Топлице, а према утоку Косанице, има једно црквиште, од кога сада стоје велика врата на која се улазило у цркву, а остало је све до темел 3 а срушено и једва му се траг познаје. То ;је храмћ прискеше вогороднце, на оустм р«ки рекомие Косвлћннце, који је подигао, „украсио и свима црквеним повластицама " даривао Стеван Немања, и који, је заједно с црницама, (калуђерицама), које је ту завео, поверио на бригу и старање (< часноми богољубивом подружју своме Ани." 1 Судећн по високим и великим вратима, која су наши војници подупрли да се не би ерушила, и Св. Богородица била је велика и красна црква као и Св. Никола. Ко види овај остатак Богородичиног манастира и цркву Св. Николе, и ко је гледао Студеницу, једиНствену по лепоти цркву нашу, и сети се чије су задужбине Ђурђеви Ступови на Рашкој, Арханђел у Скопљу, Св. Пантелија у Нишу, Св. Симеун у ПросФори, Хиландар, Ватопед, и ко је чинио богате ирилоге цркви Господњој у Јерусалиму, Петру и Павлу у Риму, Св. Николи у Бару, и Богородици у Јевергеотиду у Цариграду, — тај се неће чудити „Куд се ђеде Цар-Немање благо, „Седам кула гроша и дуката !", него ће знати да оно није отишло „На наџаке ни на буздоване, „Ни добријем коњма на рахтове, већ да је похарчено на в Б'јел Вилиндар на сред Горе Свете, „Студеницу на Влаху Староме, 1 Ив. ПавловиП. ЖитиН К(ПЛћ С(П,Б|,СК1,111,\1,, Стр. 5.