Отаџбина

РИМ СТРЕГШ

Тако ми Хрона светог, »Ханибал, Баркасов син, „Завјет ће испунит свој, „0, Дидо! Смрт Риму \ „Кортага зове вас, „Јунаци, за мном!" И с' бурним гњевом Етне страшне, Оилна се војска креће, Ведро се небо ломи, Планине, брда ,јече, Ори се дб, Стење и дркће сједи Алп. Пред силиом војском к'о вито снопље, Падају горди легиони! Тако стољетни пада храст Пред вих'ром пустим. Талија пламти . . . Квирити, гдје сте ? Гдје ти је орјатска моћ, Риме ? Тичино, Требија, Тразимене, Ено те зове, Поздрав ти шаље Кана! Над гордим Римом помамљен вихор бјесни, Ври земља, Небо трепти, Јаук и лелек у један грме глас : На.пп>а1 ап1е РоНав/ сс Рим стрепи! Дркћи, о горди Риме! Од гњева силног у мору грјеха свог, Грјешниче, тони!