Отаџбина

СННЂЕЛИЋЕВ ГРОБ

„Како се сила душманска роји! „Хај, биће славе, хај, биће стрвн! „Гаврани црни напиће с' крви ! а И стаде јека од џевердара, Фијуче тане па груди пара; — Ватра је жива. срце да стопи, — А црна крвца потоком лопи! Падоше земљи редови први, Ал зверски турци жедни су крви! Па напред јуре, друг друга стиже, Коњица љута све шанцу ближе! „Држ'те се, браћо! Држи се роде! „Гле! Како сија сунце слободе, „Кроз врелу пару крвце румене, „Што небу лети с траве зелене! . .. „Држ'те се браћо, не жалте пра, „Ура! . . . . Ура Р. . . . И триста грла, триста јунака, Триста синова Краљевић Марка, Грмнуше сложно: Ура! . . . . Ура! . . . . Још један грозан, ужасан Фијук, Још један страшан, очајан јаук, Још једно тане олова мека, Још једна врућа крвава река Још један узвик: „Држи се роде „У име Бога, части, слободе!". . . . И звизну челик оштра ханџара, И јекну земља брда Чагара .... Али у — заман !... . Од густа праха облак се диже, А турци шанцу све ближе . . . ближе . Виде Синђелић да мрети треба, Па гледну попут ветрога неба, И иза паса кубуру трже, Знамење крста на браћу врже: „Простите мени, соколи моји!" Па сађе доле где барут стоји .... И већ стигоше помамни турци, У шанац скачу ко гладни вуци Ко бесног мора валови пусти — Адске чељусти —