Отаџбина

42

СТАРА НАРОДНА ПЕСМА

или традиционалне народне књижевности могу добијати литерарно-историјеки научни резултати; — друго је, да се тим методом (који се овде само ширем кругу читалаца „Отаџбине" објашњава) иослужимо на једноме заплетеном примеру, те да из народних песама овога века нађемо останке и последње трагове једне старе народне песме, која је у народној појезији већ изгубљена. I. До скора се у нашој књижевности именом народних умотворина, не најбоље погођеним, називало све оно, што у простом народу врши службу писане или штампане књижевностп Онај духовни живот и оне умствене творне моћи, које на вишим ступњима образованости помоћу писмености, а после и штампе, стварају виши књижевни и научни живот, јављају се у народном развијању и образовању много раније него ли писана и штампана књижевност. Те моћи управо стварају тако зване народне умотворине , које је прикладније звати усменом или традиционалном књижевношћу народиом; оне усменом импровизацијом и традицијом стварају језик и за њим беседну уметност, па кроз њу примитивне облике свију оних беседннх уметности, које касније, прихваћене и даље развијене књижевношћу, постају разни књижевни облици, стил, итд. Много је старија народна, т. ј. усменом импровизацијом склопљена и исказана песма, него ли писмом на ма какав иисаћи материјал стављена песма ученога појете књижевника; много је старија народна традиционална, него ли ма каква иисана историја; много су старије приче, изреке и пословице, створене у народу усменом импровизицијом људи к*оји нису марили ни да им се за име зна, него ли најстарији приповедачи, философи и научници. И данас нема ни у једнога народа писане и учене књижевности, којој не би била претходила