Отаџбина

56

СТАРА НАРОДНА ПЕСМА

После тога га султан пита, којом смрћу најволи погинути, а Свилојевић одговара: Сабљом сам се хранио, од сабље ћу и умрити: Чини мене посадити на мојега добра коња, Мој честити царе, Да јунаци међу собом завезана да ме губе. Три стотине јањичара, којима цар заповеди да ову пресуду изврше, нађоше да је руга за њих, да убијају везана јунака. С тога га одрешише, но он њих онако исто почасти као и у познијој преради заменик му Јанко Јуришић. У овој песми има доста стилистичке храпавости и места потпуно неизведених, што сведочи, да је или преписалац рђаво упамтио и забележио, или да је певач невешт био, те није умео песму како ваља испевати. Међу тим нема сумње, да је зрно и у једном и у другом варијанту једно исто, и само да је познија песма вештпје, с више осећања и разумевања предмета и с лепшим, округлијим стилом изведена. Што нас интересује, то је историјска основа. А да њу нађемо, могу нам помоћи имена. Ваља, дакле, потражити куд нас воде имена, колико ли нам помажу, да историјску основу нађемо. У овоме послу свакојако је најближе памети узети за полазну тачку старију песму, па историјску основу тражити по знацима, који су у њој сачувани. Питање је, дакле прво и прво: је ли кад био међу јунацима наших народних песама какав Мих. Свилојевић? На то нам већ одговара најпре славни Гундулић у своме (( Осману и , на често помињатом месту, где ређа јунаке народне српске песме. Поменувши Лесандра Србљанина (Александра Великог), Немањиће, Обилића, Гундулић пева: Просвијетлит' се је у њих хај'о, Не завидећ' сунце жарко, Свилојевић још Михајо и Ктраљевип јунак Марко.