Отаџбина

58

стара народна песма

ског. 1 Деспоту је стало било, да му се освети за то; нареди неку заседу, која не успе; али Свилојевић уграби бољу прилику, те се сукоби с деспотом и ухвати га. Деспот се у том сукобу обрани, из ропства се силним новцем откупи; али од ране, чемера и ојађене старости умре исте те године. Исти Свилојевић био је команданат града Београда у години 1 456, кад пода њ са силном војском паде султан Мехмед, и он је, напоредо с Јанком Сибињанином и Јованом Капистранским, бранио град и учинио да хришћанска војска однесе онако сјајну победу и да онако витешки под Београдом разбије онога истог султана, који је Цариград освојио. И после тога боја, у ком је и сам султан рањеп био и шатори су му били хришћанском војском заузети, М. Свилојевић је остао команданат Београда, и 1459 или 1460, баш онда кад су Турци коначно уништавали српску државу, допадне ропства, а 1460 буде у Цариграду погубљен од оног истог султана, којега је тход Београдом он сам у другитву са Сибињанином Јанном разбио и обранио. Султану је та битка под Београдом била така срамота, и он ју је тако осећао, да после тога пред њим нико никад Београд поменути није смео. 2 Ето на што нас изводи историја. Мих. Свилојевић би, дакле, ио историји био доиста онај јунак, којега је султан могао у Цариграду питати, да му право каже, ко је његовој војсци под Београдом јаде наносио и „крдисао" је. Мих С вилојевић је могао именовати Јанка Сибињанина. Уза њ је песма народна, која је сву ту фикцију у част јуначкоме спомену и витешким делима Мих. Свилојевића, и склопила, могла именовати и Секулу, који је доиста био сестрић Јанков, ма да је Секула још пре опсаде Београда од 1456, и то год. 1448 на Косову по1 Ово убиство описује г. Чед. Мијатовић у студији «Лепи краљ» у сСрпској зори» за 1880 год.

2 Др. Н. Крстић, Бој под Београдом, 1456 у Гласнику XIX, 55—73.