Отаџбина

60

ГДЕ ГОД КОЈЕ ДРВО

сиецијалне историјске постала општа јуначка. тииска. иесма, која је по певању босанскога трговца у Карловцима 1815 ушла у славни зборник В. С. Караџића, да раздрага и да у напредак раздрагава много већу публику, него што је може имати један певач. Овакав генезис имаће још многа народна јуначка песма; само што је нама тешко ухватити све еволуције ради недостатка потребне за то из старијих времена и историјске и традиционалне грађе. Тек ће и овај пример бити довољан, да осветли нашим читаоцима оно што смо напред говорили и да им помогне погледати у творионицу оних сила, којих радњом народна појезија постаје, живи и развија се. (НАСТАВИЋЕ СЕ).

ГДЕ ГОД КОЈЕ ДРВО...

Где год које дрво, ја по њему парам, Нађем ли камичак — и по њему шарам. По свакој хартици што до руку стиже, И по плавом небу, само да је ближе, Хтео бих да пишем: Да за тебе дишем. Оггазим ли тицу где путује летом Ја и њојзи шапнем — нек' разноси светом, Дођем ли на реку, на обалу станем, Таласиће гледам па и њима шанем, Свима тајно трубим: Да те љубим. На образи, душо, на челу и оку, У прсима жарким, у срцу дубоку,