Отаџбина

10

ИЗ МЛЕТАЧКЕ ПЛАВЕ КЊИГЕ

меру, ако какву деспот има, а може бити да ће и какву корисну погодбу с њиме учинити моћи; — одлучује се: да се тајним гласањем избере један посланик који има ићи деспоту, који се има изјаснити (прима ли мисију тли не) одмах или најдаље сутра до 3 сата, и који се тога посланства не може одрећи без глобе од 500 дуката." 1 Сенат је даље одлучио да се посланику даде на пут 200 дуката, да му се дозволи да поведе собом једног секретара, једног дворбеника и П1ест слугу; на послетку да се и српски посланици известе, да млетачки иосланик полази к деспоту. 2 Шта се десило између часа, у коме је под очевидним притиском страве од заплета са Србијом одлука она донесена, и једнога познијега часа тога истог дана, не знамо. Али је тек у тајним протоколима сенатским забележено, да је истога дана сенат накнадно одлучио да се избор посланика одложи док се види, шта ће у српске посаобине израдити секретар дуждев Јован Регвардат. Регвардат је био дипломат познат са своје окретности и са свога стручног знања о одношајима и стању ствари у срггским и угарским крајевима. Године 1435 долазио је у Смедерево као секретар млетачког изванредног посланства к деспоту Ђурђу и имао је знаменитога учешћа у преговорима, који су се свршили млетачкосрпским уговором потписаним 15 августа 1435 увеликој сали за аудијенције у двору деспотовом. За тим је г. 1444 као млетачки иосланик на двору угарском у Будиму и у Сегедину био опуномоћен да и код деспота Ђурђа извршује разне поруке своје владе. Регвардат је очевидно имао доста прилике да се упозна с политичким одношајима, Србије, као и да веже лично познанство са знатнијим српским државницима. " 8есг. соп8. го#а1;. НБ. XVI, с. 187; Ас(а, II, 389. 8 Иа ист. м ; Ас1а, II, 390.