Отаџбина

ИЗ НОВЕ СРБИЈЕ

37

Мушких глава српских 2896, а женских 2909, дакле 5805. Турских је било заостало 269 м. и 609 ж., свега 878 душа; али се доцније и од тога много иселило иреко границе. У оно време, дакле, рачунало се да у Врању има 5805 душа и 1020 пореских глава. По попису од 1879 године, у Врању има 830 кућа (поврх тога још 350 празних турских), у којима станује 8291 душа, од којих је 4350 мушкиња и 3941 женскиње {међу овима има турских цигана 433 душе — 207 мушких и 226 женских); 600 мушкиња и 27 женскиња које чита и гшше, 1788 пореских и 116 бећарских глава. Северно више Врања, у малом кланцу између Плачевице и Крстиловице, по часа пешице, на врх кљуна од планине Дреновца који се утискао међу Плачевицу и Кретиловицу, стоји град Краљевића Марка или, као што се обично зове, Марково Кале. То је високо платно зида са стране Плачевице, дугачко на сто корака, местимице савршено неприступно, а одмах даље од зида, са стране Крстиловице, у место каквог простора и унутрашњости, окомила се стрма провала, да је страхота надвирити се на њу. Друго, овоме паралелно, платно зида морало се, мислим, обронити заједно са земљиштем на ком је било, те сада туда тече један рукавац Врањице. О овоме граду има овака прича: Кад су Турци, у оно време, навалили у ове крајеве и стали да жаре и пале по лепој и питомој Морави, Краљевић Марко првнуо је са свога града на лево, источно брдо више Врања, да промотри силу турску, па кад је видео какав се јад и покор чини од веселог народа, он се заилаче и одлети на други, западни, брег, ту се пре-