Отаџбина

И» НОВЕ СРБИЈЕ

39

мове. То је и сувише карактеристично за јунака наших народних песама, и за нашега династу четрнаестога века. Браун велн да пут из Лесковца за Скопље води Ветерницом, на замак Сто1етШг. Рудторфер у својој вој. геограФији, стр. 861, помиње да пут из Нмша за Куманоно иде „преко Лесковца и Голуб а?^-клисуре и Врања." Хан каже да се Марково Кале зове Голуб, па по њему и Врање Голубиње. Том приликом, он помиње како Страбон вели да су Галабри дарданско племе које је живело у јужној Дарданији, па се пита: да ли Голуб и Голубиње не ће битн пословењен облик од речи Галабри, тим пре кад се узме на ум да дардански Арнаути зову своје суседе Арнауте укупним именом Лаб-Гулаб, коме ће прва половина значити житеље Лаба, а друга житеље овога краја, Галабре, који су, по Страбону, имали и једну стару варош, по Хановом мишљењу садашње Ново Брдо, Хамерову „матер градовима". 1 Врањани имају традицију да се њихово место звало, у старо време, Голубинац (гдекоји кажу и Голубац); да је садашње Марково Кале стари град Голубинац; да се цео округ врањански звао Голубиначки ; и да су владике грчке, о летурђији, помињале Ас ауш1 т<5р еу^ХгјСНси, што ће рећи света голубиначка црква. И Браун, пре двеста и једанаест година, и Хан, пре двадесет година, и Хаџи Риста Врањанац, данас, сугласно тврде да је Марково Кале стари Голубинац. Ко је зидао Голубинац, не може се за сада знати; али развалине његове носе у свему карактер средњега века. Иеће дакле бити никаква велика старина, а најмање римски Апаивагит, који Хан тражи у садашњем Врању. 2 1 Нићп, Пе19е \оп Ве1дгаЈ пасћ 8о1ошк, р. 45. 1 Наћп , Ксјее уоп Ве1§га(1 пасћ 8а1отк, р. -235.