Отаџбина

46

ИЗ НОВЕ СРБИЈЕ

И у једном и у другом имају црквишта, тј. познају се места црквама које су ту биле, алн им сељаци не знају никакве историје. Златокба опомише именом на копање злата. Питах,. и нико ми не уме ништа казати. Један овчар рече ми да се прича да је ово село било некад тако велико и богато, да је давало цару по седамдесет полуга злата п толико девојака. Два часа југоисточно од Брања, село је Преображоње. Лежи у једном потоку, међу брдима, и изгледа пре каква касабица, него ли село. Куће су лепе и чисте. Ту је сада столица српске власти у Пчињ. У Преображењу, или, боље рећи, пред Преображењем, на једном брду, има једна црква, кажу стара, али је, види се, понављана. Она нема никаквих старина нити •сама собом какве вредности. Заслужује да се помене по томе, што је цар Душан 1348, нриложио цркви Св. Аранђела Михаила и Гаврила на Бистрици у Призрену (( цркву нреокрдгкенш оу Крлнн кнше Јсогоуш, с људма, и с уљаником, и са земљОхМ, и са воденичјем, и са свима међама и правинама места тога." 1 Хотоул«\ имају данас два: Горњ а и Доњ а Отуља, и оба су близу Преображења. У Преображење се збира велики сабор из целе Пчиње и из Криве Реке. Ту сам имао прилике да с милином гледам овај крепки сој људи, лепо одевен и српски одушевл^ен, и да се дивим фином и грацијозном игрању њиховом. Много жалим што нисам био срећан да отидем у Пчињу, у којој има неколико цркава које су, вели се, старе, и да, преко Пчиње и наше демаркацијоне линије, походим Св. оца Прохора, најзнатнији и најстарији манастир у овим крајевима. Кад сам овога рада, доходио у Врање, наша је граница и Пчиња била тако несигурна 1 Гласник xv, 303.