Отаџбина

2

ИЗ МЛЕТАЧКЕ ПЛАВЕ КШИГЕ

од пет година (1 438 — 1443) покорили били државу дес пота Ђурђа Вранковића. А док Турци довршиваху освојење Ђурђеве Србије, суседи њезини у место да јој иомажу, гледаху да сваки за себе заграби што може више од ње. Краљ босански заузео је један део оних земаља Ђурђевих, што су биле на левој обали Дрине. СтеФан Вукчић, иначе Косача, кнез од Захумља и т. д. заузео је већи део Горње Зете а био је заузео и већи део Доње Зете, но га млетачка војска отуда прогони, заузев ту земљу у име млетачке републике. Победама, које преко зиме 1443 — 1444 год. крвљу својом искупише Срби и савезници њихови Угри, Румуни, Чеси и Пољаци, деспот Ђурађ поврати себи све оне земље, које му Турци отели беху. С крајем августа 1444 већ је владао из Смедерева. Појимљиво је, да му јо међу првим бриг ама била и та, како да под своју власт прихвати и оне своје земље, које Бошњаци, Млечани и Стеван Косача беху прихватили. Није био лак задатак повратити те земље од њих. Са свима њима борити се у исто време и на један пут, била је ствар немогућна. Шта витло, могло је бити да њих троје сложно устану противу Ђурђа, ако би он ма само једнога од њих напао. Политика, којом је деспот у таквим приликама пошао, била је врло измерена. Она је један доказ више, како је Ђурађ Бранковнћ умео да спаја велику гинкост с великом енергијом, кад је за то згодан тренутак долазио. Он се пре свега поравнао с кнезом СтеФаном, или управо херцегом СтеФаном почем је овај те исте године 1444 а посредовањем папе Евгенија IV добио од цара немачког Фридриха IV титулу « Херцега од Светога Саве п . Херцег СтеФан био је у сродственим свезама с деспотом Ђурђем, јер је ожењен био Јеленом, ћерју послсдњега Балше Балшића, унуком госпође Јеле, тетке Ђурђево. Него не толико због сротственнх свеза колико из иоли-