Отаџбина

516

0 ЈЕЗИКУ И КЊИЖЕВНОСТИ САДАШЊИХ ВУГАРА

једног богатог трговца из те вароши, Априлова, али који је у Русији живео — а после још 35 година Бугари израде у турске владе независност своје цркве с тако званмм бугарским ексархом на челу, коме је столица у Цариграду. Могли бисмо се запитати, којим су средствима бугарске патриоте учинили такав радикалан преврат ј ' погледима свога народа и то за тако кратко време ? Да не улазимо дубље у то питање, које је изазвало читаву једну књижевност од полемика на бугарском , грчком и руском језику, поменућу само једну околност, што је по мом уверењу најважније и Бугаре веома карактерише: они су апсолутну владавину грчку у цркви уништили бугарском школом; грчком или грцизираном духовенству ставили су на супрот учитеље, одушевљене ва своју народност. По примеру Априлова оснивали су они народне школе, слободне од грчког уплива, и тим путем дошли су до цељи. И друге вароши следоваше примеру Габрова, те тако из године у годину било је све више бугарских школа. За десет година било их је већ 53, али прави полет датира тек из последње три десетине година. Године 1871 имало је Габрово (паланка са 1500 кућа) 6 мушких и 2 женске школе с 1500 ученика. У своме изврсном делу о Бугарској, Каниц није изоставио, да школи посвети своју особиту пажњу ; гдегод је било прилике, он је о томе говорио. Нека ми је допуштено, да наведем речи једног руског путника из године 1877 о бугареком школовању : „На мом путовању, и то увек на коњу, кроз Бугарску, морао сам чешће и у села свраћати; нисам никад пропустио, а да не разберем што и о школама и читаоцу је на вољу да не верује, ако му се из националног самољубља тако допада, тек морам признати истину, да се ја не сећам, да ми је кадгод на моје пигање одговорено, да то село нема баш никакве школе. У једном селу с 450 кућа нашао сам 2 мушке и 1 женску школу , с преко 300 ђака ; у другом неком селу, од прилике с 560 кућа, било је 3 мушке, 1 женска школа, 5 учитеља, 1 учитељка и на 450 ђака; и у једном са свим малом селу с 50 кућа, била је такође једна школа, у коју су заједно ишла и мушка и женска деца, а један свештеник био им је учитељ. Жао ми је било, што нисам увек забележио број школа и ученика; на моје питање обично се одговарало : три школе, једна школа, две школе — па како ми не беше цељ, да купим статистичке податке , ја престах да бележим ове монотоне бројеве у моју записницу." Да би слика била потпунија, могао бих навести примере племенитог пожртвовања појединих младих Бугара, који су се у Русији, Аустрији или Француској одлично образовали, па похитали у домо-