Отаџбина

520

О ЈЕЗИКУ И КЊИЖЕВНОСТИ САДАШЊИХ ВУГАРА

погледа у њихов иначе тако занимљив језик. Најбоља граматика бугарског језика биће она, што је Цанков немачки с латинском транскрипцијом у Бечу 1862 издао. Цанков је припадао оној бугарској омладини, која је у црквеној унији с Римом тражила заштите од притиска грчких Фанариота; ма да су тај покрет неке велесиле помагале, ти покушаји за унију пропадоше, а с њима и латинска азбука. Од почетка народнога покрета, најживљи рад показали су Бугари на пољу журналистике ; потреба за читањем новина у њих је постала у брзо општа. Кад се узме у рачун, да је већина читалаца без икаква образовања, па и све своје знање из новина црнела, онда се и такав начин умнога развића не може назвати здравим. Овакад су се радије читали листови , што су излазили у Орбији, Аустрији и Румунији, јер су они са свим друкче писали против турске владе, него они што су у Цариграду излазили. Већина листова није дуго излазила. У разно доба чињени су покушаји и с часописима белетристично-научне и књижевне садржине , али ни један није могао напредовати, и то не с тога, што није било довољно читалаца, него што нису имали за тај посао дораслих снага. Осим тога, приметио сам један лош обичај у Бугара , да и оно мало књижевних снага једно другоме конкурише, сваки о свему пише , сигурно (тако бар изгледа) сваки хоће најбоље да зна ; удружење снага ја не видим, али непрестану борбу између њих. То ће од прилике бити тема оних десетину политичких листова, што сада у Бугарској излазе. Међу свима досадашњим појавама бугарске књижевности, највећу вредност или бар највећи научни значај имале су публикације народних песама, приповедака и пословица. Овде нам ваља похвалити поједине Бугаре, који су по примеру у српској и другим словенским литературама брижл^иво скупљали те народне умотворине. Кад се у разним часописима растурени материјал дода штампаним збиркама, држим, да би било од прилике на 4—5000 бугарских народних песама наштампаних. То показује, да су Бугари још и сада песмом богати , а да су то и у пређашњим вековима били , знамо поред осталога и из путописа Герлахова, који је у 16 веку неколико интересантних нотица оставио. Данас изгледа , да се народно песништво особито у Балкану, Родопи и Маћедонији негује и по ономе што је Верковић скупио, као што он бар тврди, пола милијуна Помака, који бугарски говоре , биће најзанимљији народ на Балкану; по њиховим поетским предањима, сачували су спомене из претхришћанског доба, из доба сеобе Бугара с оне стране Дунава на садашњи југ. Међу тим држим да имамо право , да томе дотле не верујемо,