Отаџбина

0 ЈЕЗИКУ И КЊИЖЕВНОСТИ САДАШЊИХ БУГАРА

519

кова, који има за собом велики књижевни и иублистички рад. Својим патриотским песмама и сатиричким стварима, што их је он у календарима и сатиричким листовима штампао, он се веома популарисао, и он је без сумње најпознатији у Бугарској. Много оргиналнији је год. 1868 у Веограду преминули Раковски, врло енергичан , али и претерано Фантастичан човек: песник, испитивач старина, публпциста и усташки војвода у исти мах. Његов политичко-публицистички рад свакојако је велики, али га превазилази чудноватим схватањем бугарско-славенске старине. Он тврди, да стара Грчка има да захвали старим Трацима за евоје културно, раавиће, а Траци нису ништа друго до Словени , преци данашњих Бугара. Онје чуо, да је Индија управо колевка индо-европском човечанству, па се старао, да у народним предањима данашњих Вугара докаже управо староиндијске реминисценције. Лако је увидети, у једној књижевности, у којој нпкаквог научног рада нема, ни контроле и критике научне вредносги појединога рада, да су таква Фантастичка и смешна доказивања, а.ш која су годила локалном патриотизму, налазила довољко лаковерних читалаца; попеки Бугарин, који је из дела Раковскога хтео да позна бугарску старину, могао се лако понети великим заслугама, што су их његови преци за индо-европску културу стекли. Некритично и мање Фантастички тшсао је о старој Бугарској у трећој и четвртој десетини руски књижевник Венелин ; 1 њега Бугари држе за творца бугарске историје и још је данас веома на цени у њих. Услед таквог више песничког него истинитог описивања сјајне старине бугарске, није се могло изнети право ставве ствари, озбиљски проучено , па је тако чак год. 1871 штампана у Цариграду једна бугарска историја од Крстовића, у којој се у првој свесци (впше није ни изашло), од прилике на 600 страна , говори само о најдавнијем добу Бугара, о Хунима , прецима њиховим. Тек у најновије време појавио се историк Дринов, који познаје захтеве модерне науке, па је и обрадио неколико партија бугарске иоторије суспехом; обпчно пише руски, а он је универзитетски проФесор у Русији. За време руске окупације поверена му .је била управа бугарског школовања, али после тога опет оде на своју универзитетску катедру, не хотећи да остане у Бугарској, где би без сумње дошао до положаја од уплива. До сада Бугари нису научно проучили свој језик; они имају неколико граматичара, али по њиховим делима судећи, немају дубљег 1 И у нас у неколико познат по преволу Димитрија II. Тирола : Одривак из Екнелинове Историје о Словенима. У Београду 1841. Прев.