Отаџбина

КЊИЖЕВНОСТ

533

која бој започиње, то је „бојница"; стражња , која служи овој као потпора, то је „резерва." Ја би у чистом народном српском духу ово предложио: у Вуковом речнику на једном месту стоји: „Кад чета хоће у Црној Гори да }>ари на Турке и да им отме „или преотме стоку, она се раздијели на двоје, па један дијел, који „се зове „ударџије", иде на ударац, т. ј. упраио да ударе на Турке, „а други дијел остане у „застави." Ударице или ударџије наведу сад „Турке бијући се Једнако с њима на заставу, и докле ова примабој „они прогоне стоку назад и сахране је, или један дијел опет стане „у заседу, и чини првој борећој се дружини заставу." и т. д. У ово неколико речи видимо начин војевања и природну тактику народа српског од прастарих времена па до даиас. Признати морамо, да је овај строј основ сваком сукобу од најмањег дела војске од чете једне па до армија од 100 000 људи; било то наограшју од најмањег до најпространијег обима или стратешки на читавом војишту. Ми би овај строј могли пуним иравом назвати један пут за свагда „црногорски строј." Карађорђе је тако исто ратовао. Он стајаше у долини Мораве око Карановца са 7—8000 људи у застави (резерви) те ће иохитати час Делиграду , час на Дрину српским утврђеним становима у помоћ, и свагда редовно Турке разбити, ма 60.000 људи они имали , а то за то, што ови беху у дво-ила тродневном боју и нападу сустали, а Карађорђе уводи у ватру срежу војску. Добрњац са својом војском био је у Делиграду и по народном распореду „ударџија 11 , а Карађорђева војска код Карановца беше му војска. Па за то називљем ја то дељење војске тактично или стратешки на две поле од које предњн бој удара , а стражњи јој као подпора занета стоји: сраским народним стројем. И велим, да је боље рећи : предња линија су ударџије, а друга засгава. Овај ће строј и ова ће имена сваки војник у српској војсци лакше утубити но сваки други. Хоћу сад да наведем један пример из године 1813 у битци код Лајпцига, где је опет тај српски бојни строј употребљен : руски пук добије налог да јуриша и да отме пошто по то редут Француски. Два пут јуришаху без успеха , на то прнспе цар Александар лично , и нареди : пола пука нека остане у заседи, а друга нека јуриша, и нека „као у нереду 11 начад бежи. Ватрени Французи излетиће , и гониће их. Тако и би. Французи полете за ударџијама и падну застави у клопку. Редут падне Русима у руке. Хићу сад да наведем из свог живота један пример, где је опет српски бојни строј био основ тактични. Беше то у мају 1863 године. Мени буде задаио , да велпко четвороуголно здање , касарну пра-