Отаџбина

534

КЊИЖЕВНОСТ

вилно опсадим и отмем. У правилима о брањењу утврђеног места има и то, да стоји у авлији запета застава или резерва, која ће ако је згодна прилика кроз капију да излети и да гони одбијеног нападача. На то зидах ја свој план. Сва ми војска ван пушкомета ујуришном строју стајаше готова — и ја наредим само једну чету, да ■отпочне бој овим начином: Србин, Ђока Новаков, побратим ми добије налог, да се што ближе заклоњено приближи касарни у стрељачком низу, и да пуца на оне, који би се на прозорима указали и то траје донде, док се застави у авлији не досади и не излети да га одбпје. У први мах само ће један део заставе (резерве) противникове по свој прилици нзлетити и нека се на то повуче Ђока Новаков назад. Кад се врати застава у касарну оиет поновити пуцање из близа, док не излети сва застава из опсађене касарне. Тако и би. Њен заповедник наљути се и иусти сву своју резерву да излети на капију и да зароби Ђоку Новакова, у тај мах на мој знал искочи моја заседа и улети кроз отворену капију у касарну. Ђока Новаков беше по овоме мој ударрија, она заседа застава. Па и тактика првог Наполеона беше чисто ударачки или српски строј. Он ће свагда послати полутину од своје војске у ударџије , а друга ће остати у застави. Ударица ће дуже времена, по по дана жестоко се борити тако да је цељ била, да принуди противника, да сву своју силу у ватру пошље. Кад је то учињено, и кад је противник тиме своју спагу у неколико уморио , онда ће рупити Наполеон са одморном, свежом половнном и његова је победа^ сигурна. Кад су Турци ударали на Алексинац, искрсне Ђуро Хрватовић нутујући од Књажевца преко кршних планина противнику иза леђа, и Ејуб паша на врат на нос ОЈтави Алексинац и оде у недоглед. Ђуро беше српској ворци тада застава, војници у Алексинцу бе\у ударџије. Нема бољег и усиешннјег начина отступања војске, но кад јој заштитница тај српски ударачки строј усвоји, и од степена до степона, од једне позици.је до друге све одморну и сређену полу противнику на супрот стави. Ударџије борећи се повлаче се и проћу кроз линију заставину, која је међу тим добру позицију заузела. Сад она постаје ударица а дојакошње ударџије купе се у згодну позицију као застава и дочекују исто тако непријатеља. Том приликом ако земљиште допушта. треба да се смести застава у заседу, те да јој противник падие изненадно у клопку, Усвојимо дакле са поносом тај ударачни строј као имовнну народну и назовимо га ^сраским бојним стројем , к и њега се држимо при свакој прилици, при нападу, при одстуну, при одбранц,