Отаџбина

538

КЊИЖЕВНОСТ

самој битци, или где се тиче на брзу руку послати коњице и пешадије иза леђа противнику, начин, који је Радецки често практиковао: сваки коњаник узме по једног стрелца иреда се на коња и одјезди у касу на назначено место, где посилазе пешаци, и заседу заузму. „Какав се пут бира за путовање?" (страна 233) — Ја имам једнако народну српску војску у виду. Њени официри треба да знају све путове и путање и реке и иотоке , и горе у накрст домовине своје, тако да су им слике земље излишне. А да то дознаду, за то је мирно доба. Сваки официр нека се вежба у премеравању, снимању земљишта но војној цељи, Даље нека по наредби и ратним задатцима Официри путују по Орбији једне године један део , друге други и тако док није сва Србија на хартији нацртана и ратно описана. Из тих ће цртежа вешта рука саставити слику земље, а оФицири ће је познавати упреко и уздуж из виђења, и по ратној значајности. У речи о задатку заштитнице вели се на страни 230 између осталога : она купи сустале, болне, и изгубљене ствари, гони заостајуће напред. Ови заостали војници су јамачно ма чега ради закасннли се : жуљи их обућа , или су уморни, сустали, али нису болеснп, грозно би било , да они буду гоњени, да при непрекидном ходу — још стигну своје чете. Њих треба просто задржати, док не дође дужи одмор, па онда упутити их даље. На страни 234 називље књига оне војнике „бивачари" „који су изабрани из сваког бата„љона, батерије , оскадрона и других зас-ебних команада под ко„мандом старешине н са нужним алатом за обележавање места за „логор у пољу". То је чудновата реч. Не би ли боље било звати их « ^аионири"-, или ако не , оно су ти војници оно исто , што пчеле уводнице што пре ројења пзлећу и траже места, где ће се рој уватити и настанити. „Које су дужности иачелника цредводнице ?" (страна 253). Код одељења од полубригаде на више треба да је правило основано, да ђенерал-штабни оФицир увек с предводницом путује: Ја ћу само један дивни случај да наведем из ратне повеснице војске аустријске из 1848 године. Водио је ђенералштабни капетан Јон проматрајући већу коњичку патролу, да извиди извесно земљиште с бока велике војске, која имађаше другу особену цељ у виду, и он наиђе изненада на велику талијанску војску, која се кренула, да изненадно у бок удари аустријској војсци. Јон видећи, која опасност прети, на мах се досети и поче намештати своју каваљерију у предстраже али у огромно великом шестару и чинио се невешт, као да није видио п .ЈОтивника. Овај то прнмети и видећи, да се