Отаџбина

638

НА ГРА.НИЦИ

„МегсГ, драги докторе, на комплименту, али ви сте погрешили адресу, Имамо ми сада у штабу једнога оФицира, који би у хладнокрвности могао бити мој учитељ, а то је мој ађутант и Фактотум капетан Суботић." Увек скроман! Дејан Суботић, норучик некаквог руског стрел,ачког батал>она (ако не буде ђенералштабни ОФицир, јер ја сам. га један пут видео у рјској униформи, која имађаше извезену јаку , као што носи њихов ђенералштаб) а синнашег познатог књижевника и бившег хрватског септемвира Јована Суботића, беше дошао такође својој браћи у помоћ, и за кратко време беше стекао својим владањем, својим знањем и својо.м целом личношћу љубав свију нас. Бегпе то леп, омален црномањаст момак са врлопријатним цртама на лнцу и са врло кицошким цвикером на носу. Комплименат који Дохтуров упућиваше њему, беше потпуно заслужен. Када је пуковник Дохтуров постао шеФ штаба, С^ботић му је у свему био десна рука. Али да се вратпмо батерији више бобовншког пута.. Мало даље од Дохтурова сеђаше и гледаше битку један младић ситнога стаса у цивилном руху, са малим према носу накриво расеченим очима, без икакве браде и са иктерички жутим лнцем и рукама То беше некакав јапански оФицир, коме име несам могао знпамтптп ни онда кад ми га рекоше, који једва ироговараше по неколико Француских речи, јер осим јапанског ннје говорио ни једним другим језиком, и који је неколико дана провео у нашем главном стану пратећн операције наше војске, па га онда нестаде као што је и дошао. Куриозно беше видети на батерији више Бобовишта, једног јаианског оФицпра!... Борба тутњн испод нас на Бобовншту, а Черњајев журно хода горе-доле поред наше празне батерије, дебатујући нешто са својим шеФом штаба, и раздајући