Отаџбина

644

Н А ГРАНИЦИ

— Како, за бога — рече апостроФирани, па показа руком на једног српског оФицира до себе — шта Фали н. пр. нашем М _х ? Госпођа X стаде га мерити врло зналачким очима од главе до пете, па онда са једним врло гурманским осмехом рече: — Ви сте Србин? — На служби, госпо — рече мој Шумадинац звецнувши мамузама — Ви сте леп мушкарац! — рече она кратко, па окрете други разговор. — А ргороз — рече женски ратни кореспонденат мало доцније ђенералу — где ћу ја спавати ноћас? Черњајев се насмеја. — У Делиграду, госпо. Како ћемо ми ноћас но свој прилици остати овде , то вам све собе нашега штаба у Делиграду стоје на расположењу. Она му начини врло кокетни <( кникс", па рече : — Мегс1, топ депега1! али ја видех, да јој се тај одговор није врло допао... Пред вече она оде у Делиград да напише за своје новине што је данас видела, али како смо се ми око 9 сахата ипак вратили у Делиград — ђенералу се према резултату битке чинило да није нужно штабу бивуакирати — то је шас1ате X морала да ноћи у собици. делиградске механе, у којој беху милосрдне сестре новгородскога санитетског отрјада. Та нова „нетактичност" од стране ђенерала Черњајева прели чашу њенога стрпљења , и она у врло раздраженом стању оде из штаба. Од њених кореспонденција из наше војске , ја сам видео само један подлистак , у коме Чорњајев није ни. мало јевтино прошао, и у коме је наш галантни Д. С. широко описан као најболш, најобразованији, најдароватији оФицир српске војске.