Отаџбина

646

Н А ГРАНИЦИ

имали иоола с њима, а нико није био да уреди, да начини поделу рада, него се сви беху стрпали, и рањеници и лекари, и болничари у мрачну механу, у којој је само једна воштана свећа упаљена била. С тога ја предам Гољштајна поузданим рукама хирурга Флајшера , пцепоручивши му, да му одмах заустави паренхиматозно крволиптење из раздераних мипшћа(јер срећом ни један од великих крвних судова и живаца не беше повређен, те тако се могла обићи ампутација и пробати конзервативна метода лечења) и да му што скорије начини сигуран гипсни завој са широким и тврдим појасом око карлице, а сам одох да уредим мало завојиште. Запалих лучеве и машале, отворих све собе у механској згради, дадох довући сламе. те распрострем по собама, осем тога заповедим, те пред механом наложише две велике ватре, које ми осветлише цео трем пред механом, тако да сам испод далеко истакнуте стреје механске могао раснрострети доста сламе и положити на ту ностељу бар двадесет рањеника, За тим опет уђем у механу и стадох ирегледати оне рањенике, на које не беше још дошао ред да се оревију У то стиже и ђенерал са целим штабом иред завојиште. — Шта је с Гољдштајном? беше његово прво питање. — Прилично добро, одговорим му ја и уведем га к столу, на коме је лежао. Др. Флајшер баш довршиваше гипсни завој. Черњајев приђе Гољдштајну, убриса му руком ледени зној с чела и прикачи му таковски крст на прси, поред медаље коју је на Шуматовцу заслужио. Гољдштајн се само горко насмеја: — Доцкан, ваше в-ство, за ме је све изгубило своо вредност. Ја сам готов' За бадава смо га сви тешили и уверавали да ће ну опет оздравити, он само махаше главом, а на лицу му беше израз крајњег очајања.