Отаџбина

648

ДЕСПОТ СТЕВАН ЛЛЗАРЕВИЋ

свој гранични град Голубац, од прилике у августу 1410 (Гл. Х1Л1, 296). Вративши се сретно у отаџбину, први му је посао, без сумње, био, да заузме земље, које је пре годину дана морао уступити брату, и које су сада, његовом смрћу, остале без владаоца Разбијен и по други пут , Муса испод Једрена утекне у Србију." Стеван, и хотећи да се Турци међу собом сатиру и уништавају, п даде уточиште убици свога брата, а за тим начини с њим (( дро \толн >Бнге «\ко н (иријатељство и савез), и отиусти га на траг. Ие смејући се вратити обичним путем од Муоулмана, Муса окрене из Србије к Серу 38 (крајем 1410 или почетком 1411) и, преко Славијевих гора (Деспото-даг ? Да није по Десиоту Славу ?), примакне се Пловдину, у иамери да га освоји. Ну дознав, да се приближује Мусулман (погаао је био пред њега, кад се из Србије враћао), повуче се к Једрену, а кад брат пође за њим у потеру, он се врати на траг, обнђе га и нападне на Пловдин, освоји га и оплени (тада је митрополита Дамљана у цркви посекао и труп његов бацио низ зидине градске). Кад Мусулман чује, да је пао Пловдин, похита на траг ; али Муса одступи к Стенимаху, а Пловдин напусти. Не могући га стићи, Мусулман се врати у Једрене, и иреда се из нова пићу и уживању, ни мало не хајући за (( разбојника л Мусу, који је непрестано својим четама узнемиравао околину једренску. 37 Нисци турске историје — по турским и грчким изворима — кажу, да је Муса побегао у Влашку, за тим се вратио у Балкан и одатле три године нападао на Трачку. Да наш Костантин више вере заслужује, доцније ћу доказати, а то ће се видетн и из даљег излагања догађаја. Потоњи преписивачи жпвота Стеванова погрешно су преписали: Мо\"СЈШ .о.о КК С "Е К 6 р 1> С К ћ! Н М ОуКЛОНИ се." Да је у ориђиналу Костантинову стајало »К ћ С Ћ р |> С К М н М Н С( , уверићемо се, ако прочитамо 05 и 71 одељак старијег одеског и Богишићева рукописа (Гл. ХЈШ, 199, 280, 304). Још се боље види ова погрешка преписивачка из млађег рукописа одеског, који је објавио пок, Ј. ШаФарик у Гл. XXVIII. На страни 419 тога Гласника читамо: »ХОТД111С В (0 (МдТСОМСДЈ СТрдНДМН С?>ВСрскММН нтн", а то исто место гласи у споменута два старија рукописа: „ДОТЗДШ6 БО СТрДиамн СКрћСКМНМН НТН С< (Гласник ХШ, 304).