Отаџбина

€54

ДЕСПОТ СТЕВАН ЛАЗАРЕВИЋ

народ" које исекао, које у робље одвео. Без сумЕБе на овај рат, а не на онај од 1412, и односи се сведоџба Дукина: да је Муса три срнска града отео , њихове грађане побио и на мртвим телесима давао гозбе својим војничким старешинама. 47 Оставивши јаку посаду у Конријану, Муса је отишао у Бугарску, јер је у нашим летописима забв^ежено. да је, 23 априла 1413, „поробио и раселио" Бугаре, а турски извори знају, да им је и четири града освојио (између њих Овеч-Провад, сад Паравади). Притешњен Мусом, обраги се десиот Стеван за иомоћ у Угарску, а у исто време пошље, кроз Влашку, у Азију иосланика , иреко којега понуди цара Махомеда ^Кришчију", да нређе с војском у Евроиу и заједно с њиме нападне Мусу, који се, после повратка из Србије и Бугарске, бавио опсадом Цариграда. 18 Угарски двор одазвао се на молбу С-теванову и послао му је у помоћ бана Ивана Моровићског н босанског војводу Сандеља Храњића, којп се прошле године измирио био са Жигмундом (Гл XII, 333). 19 У зборном месту Крушевцу искупила се била знатна војска од сраских , уг&рских, босанских и турских чета (последње довели су ранији савезницп Стеванови, ЈусуФ и Игит) и ту је очекивала долазак Махомедов (Гл. Х1Л1, 307). 47 Гл. Х1Л1, 306 — 307, Висаа, сар. XIX, р. 50. — По што је описпо отмпцу градова Бована, Липовца и Сталаћа, Костаитин даље о Муси вели: »ОБ!*ЛОДНТЛ ж II 11 ()ОУ €1е ГрДДМ Н Н^НЛОДЈјТБ II Д КоП ()ШЛ*1ћ. 1( Заузеће Петруса и Крушевца и бој на Врбници изреком спомињу само наши летописи. Халкокондило говори о опсади ((престонице» Смедерева, мешајуКи овај град с Крушевцем. 48 Наш Костаитин не спомиње ове опсгчде, која се, према грчким изворима, догодила одмах после Муснна повратка од Солуна, дакле 1412 (тако је и по рач^ну Миралсву, Сћгопо^г. Ву2. II, 793 — 794). Најприличније је истини, да су Му сине чете опселе Цариград, пре него што је (по други пут) пошао на Србију (1412), па је, после повратка из Србнје, и он тамо дошао (1413). 49 Епз"е1, 1. с1ћ. 362 — 363. Орбини каже, да је са Сандаљем долазио у помоћ и «војвода» Петар (Павловић), који је то постао тек после смрти очеве (а? гузта 1415). По Феслеру, дошли су Сгевану у помоћ још и Иван Горјански и Пзвле Чупор (Оезсћ. у. ТЈп^. II, 316, друго издање).