Отаџбина

656

ДЕСПОТ СТЕВАН ЛАЗАРЕВИЋ

пратпо је Махомеда само до границе своје државе, па се онда вратпо, а своју војску, којом су заповедали челник Радич (Поступовић) и војводе Шајин и Михаило, предао је своме сестрићу. Махомед и његови савезници улогоре се С( на Искру под Витошем," а Муса (који је дошао од СоФије, докле је гонио Махомеда) на Стииоњи. Десетог јула 1413 (по срп. летоп.) оударише се обе војске (но турск. изв. на Чамурлији), и, благодарећи јунаштву српске војске (по Халкокондилу издаји 7,000 јаничара Мусиних), Муса би разбијен, у бежању ухваћен и удављен." Сва се Србија обрадовала, смрти овога „звера." Цар Манујло, деспот Стеван, војвода Мирча и јоште неки владари балканског полуотока пошљу у Дренопољ своје посланике, да честитају Махомеду победу и ступање на престо. Нови султан љубазно прими њихове посланике и обећа, да ће живети у миру са свима суседима. Он се нарочито показао захвалан према својим савезницима, Манујлу и Стевану, и одмах им је испунио све што је раније био обећао. Тако је Стевану — без сумње по уговору начињеном у Крушевцу — повратио Копријан и уступио му Знеиоље (трнску област). 53 У то је време, како се чини, с Махомедом уговорено било још и то, да му Стеван није дужан плаћати данак нити помагати у ратовима, као што је Бајазиту морао чинити. 5 * 52 По Орбину, Сандаљ и Иван Моровићски вратили су се и не упустпвши се у бој (1. сЦ. 323). По Енгелу, Сандаљ се вратио за то, што је на његове земље напао војвода Хрвоје (1. ск. 362 — 363). Ну ма да су Дубровч»ни већ петрнаестог, даиа после боја на Искру, одговорнли Сандаљу н» рзније шегово писмо (Пуц. I. 117); ипак не можемо тврдити, да се љегова војска није нигде у бој упуштала ,јер Дубровчани другвм једним писмом признају Оандал.у , да се шегово господство н идемсннго ншге\о прн господнноу деспотоу н 1|лроу тоуршвомћ® (Пуц. I, 123/. 53 Да је Махомед уступио Стевану један део суседног земљишта, о томе зиа и Халкокоидило. Види 21пке18. I, 450. Ј| Гл. ХСН, 309. Пре ослобиђења од ових двеју обавеза него ли исправке гранида тиче се, како се чини, Костантинова сведоџба: да је Махомед дао Стевану, осим Копријана и Зпепоља, „II ННД прОС.ТрДМћСШ КеШТСМ1,. а Тврђење Орбиново, да је Стеван плаћао дзнак Махомеду , не потврђује се с друге стране (ОгМш, 323).