Отаџбина

658

ДЕС110Т СТЕВАН .1АЗА1>ЕВИЋ

Раније смо казали, да је 1 40б отиочела војна између Млечића и Баоше III због земаља , које им је отац његов, Ђурађ Срацимировић , 1396 уступио. Ратна срећа брзо је изневерила Баошу, јер Млечићи не само што су повратили Скадар и Дриваст, које је Баоша отео био, него још освојише његова три града Улћин, Бар и Будву. У овој невољи замоли Баоша деспота Стевана , да посредује за мир код републике млетачке. Из млетачких аката дознајемо, да је у мају 1 406, деснотов носланик молио млетачко веће: да се измири с Баонтом и мајком му Јеленом, и поврати им отете земље; да деспоту Стевану да галије, које би спречиле Турцима прелазак у Грчку," најпосле, да му пошље писмено допуштеље, да се може, у случа'ју нужде, склонити са својим властелимз, породицом и имањем на њихове земл-е. Лукави Млечићи испунише само трећи захтев деспотов, а прва два одбише свакојако нзговарајућп се, но и пак обећаше , да ће, «за љубав његова величанства", примити Баошу и Јелену за пријатеље и да ће се, ако се преселе у Млетке или друго које њихно место азван Зете , иоотарати за њих, да могу „часно" живети (Гл. XII, 229 —234). После овог неуспеха Баоша и Јелена покушају, да сами дођу до споразумљења с Млечићима, на пошљу, крајем 1406, посланике у Млетке, који су захтевали за своје господаре Дриваст, Будву, неколико села под Улћином и 1.000 дуката годишње. Блада млетачка давала им је од свега тога Будву и 1.000 дуката, те с тога није се могло доћи до мира, и рат се обнови, 1 407 године, но и сад с лошом срећом по Баошу. То се види из мира, који је закључен (у јуну 1 407) на Железници, близу Бара, и којим су се млетачки провидури подвезали, да ће 5 ' Да би му ову услугЈ учшшли Млечићи , Стеван је иашао за питребпо, да их обавести : (^иоЈ геврески еггопз ^иет аНаз сб&штЦ, СЈиит аЛћаезИ Тигсћо, (Изро811 ;и8 е =1 отп1по \е11е тог1 сћпзЈј&пит;» (Гл XII, 232). Ова изјава најбоље карактерише Стеванову политику према Турцпма после боја ангорског.