Отаџбина

668

ШТА ЈЕ ТО МОНИЗАМ ?

ним појавима воље човечије иа супрот врло простим појавима воље атома. Атомн хоће свуда и увек једно исто, јер њихова склоност спрам атома сваког другог елемента опредељена је константивно и непромсњиво, и тако је свако њихово покретање виших организама слободро и независно, јер у пепрестаној иромени материје, пстп атоми увек мењају свој заједнички положај и свезу^ и за то је укупни резултат конституирајућих атома из безбројних покретања воље, врло сложеи II до крајности промењив. За то смо ми „игра од сваког притиска ваздуха.®" „Докле ми са механичког гледишга мопизма замишљамо сву материју као задахнуту (одушевљену), сваки атом масе спабдевен са константном и вечном душом атома, то се ми не бојимо што ћемо тиме противу нас изазвати прекоре материјализма. Јер ово наше монистичко гледиште тако је исто далеко од једностраног материјализма, као што је удаљено од празног спиритуализма. Да, само у њему можемо ми наћи нзмирење грубих атомистичких и празних динамичких назора, који су се досад тако жестоко борили, и који су оба у својој једностраности дуалистични. Као што је маса атома цераздељива и непромењива, то је исто тако п са њом не • раздвојено спојена душа атома вечна и бесмртна. Пролазна и омртна су само безбројна и вечно промењива једињењ а атома, онн бескрајњи разполнки модалитети у којима се сједињују атоми образујући молекил, молекили образујући кристале и пластнде, пластиде образујући организме. Само сс овако монистичко схваћање атома -слаже са великим законом о „одржању снаге <( и о »одржању ма.терије", које сувремена натурална ФнлосоФија с правом сматра као своји нужне основе." „Ако према томе преставимо себи сву материју као одушевљену, и сваки атом одарен осећањем и вољом, то онда ми не можемо оба ова својства сматрати као искључиве одлике организма. Ми морамо дакле тражити друга својства, која разликују организам од анорганизма, пластидуле од молекила, и које образују биће жавота у ужем смислу. Као пајважније својство чини нам се способност реародукције или иамбења, које дејствује код сваког процеса развића, а особито код умножавањ а организма. Ове пластидуле имају памћење , ову -способност немају сви оста1и молекили и т. д. и т. д." „Разлика коју памћење или репродуктивна снага пластидуле поставља између организма и анзргана показује се прво у разноликости њиховог расге^а, које се условљава својим диФерентним агрегатним стањем. Аноргани расту ааозицијом или слагањем молекила с поља; организми на.против интусусцеацијом или слагањем