Отаџбина

В 0 Ј Н И Ц 1

За обрапу наше домовкне и за извршење наше иеторијске идеје, оргаиизована јо наша народна војска. У ту војску, а по начелу равноправности пред законом — у нравама и дужностима — улазе сви Срби од 20-те до 50-те године. Али то начело равноправности код нас нема практичне примене, у односу на општу војничку дужност према домовшш , јер док се оно на једиом потпуно иримењује, дотле се други разпим узроцима ичвлаче на штету осталих , на штету саме установе и на штету саме идеје. Код садање организације наше народне и стајаће војске ми ттисмо сви равни пред законом. Мп се не одужујемо домовини сви подједнако. Ми нисмо народни војници сви од 20 — 50 година. Да докажемо ово што рекосмо : Код нас је годишњи број 20-то годишњака = 16 000, а од тога броја узима се за стајаћу војску свега и највише до 5500. Ових 5500 оставе своје радове и куНе па иду у касарну , док међутим оних 10.500 остају код својих кућа.; и док они нрви проведу пунс две године служећи домовиии под заставама, дотле ови други прве године седе рахат код својих кућа и раде своје послове, а тек друге године дођу у народну војску. Значи: ирви одслуже домовини пуне две године, а други само 25 дана за те две године. Је ли то право ? Јесмо ли сви равноправни у дужности ? Није пам намера да говоримо овде о томе , у колико је праведан начин иа који се код нас узимл.у младићи у стајаћу војску, он је испод сваке критике, али, у осталом , у овоме је врло тешко доћи до саме правде , и кад је та тешкоћа дошла скоро до немогућности, онда зашто бар оставити очевидно без икакве дужности оне, чија је мањина другова примила на се толику дужност према домовини ? И на обратно зашто не дати прилике овој већнни да се и она одужи домовини на други известан начии? У овоме би се правда постигла само тиме, кад би се листом сви 20-то годишњаци позивали у касарну да подједнако одслуже.