Отаџбина

686

п о ј н и ц а

својој ку1,и и да му је дом неирикосновеп, мора да поднесе и жртву за праг свог дома. Већа имања условљава.ју и впше чувара , иначе нема сигурности. Ко није кадар да сам чува сво.је имањ^ — нека плати чувара. Свака личност хоће заштпте, хоће реда; хоће спокојства и безбедности од страног напада; ко није кадар да сам себи то све лично осигура — да плати сигурност. Пптање је: са каквим ее правом тражи иа прилику од једног сиромаха да изиђе на гранипу и да ставп на коцку свој живот за безбедност и опстапак земље, у којој што има то све може ухватити ?а руку, па известп где хоће, док међу тим благује на свом добру онај којн има доста имања у тој земљи, и који има шта да изгуби? А колико је нас самих, а колико још оних белосветских, и то већином експлоатора, којн благују, који свој занат развијају у највећој мери, п то баш онда, кад се остали ставе домовини па службу? Пека се само узме у рачун, колико је домородаца сиромашног п средњег стања материјално пропало вршећи општудужност и крвећп се у оба рата за ош-танак домовине, док је она грозна гомнла белосветских правпла кагштале лиФерујући и тргујући без сваке конкуренције. Нека се узме у рачун, колико је њнх измеђ иас, који су остали на дому због тога што су шантави или на једно око слепи, или иначе „нрописним путем® иоштеђенн од опште дужносги, колнко је велим гакових људи што покуповаше овце но 10 гроша комад а вупу по 2 гр. оку од Фамилнја оних, који су испратилн храниоце на обрану домовине па су осталн без хлеба, и због тога продају своју тековину у бесцење бездушним паразитима. И кад се све то узме у рачун, питамо: има ли онда ту иравде? И јесмо лн сви равни у дужности према домовини ? Ко нма више мс же више и да изгуби. Ко се више користи у овој земљи, шние мора да подноси и терета њених. Сви синови домовине од 20—50 година, то је њена снага, њена обрана. Сви они оргапизовани у једно цело, у војску народну, добијају сваки за се, н зашта је ко.ји кадар , улоге за одужење дуга домовини. У тој цељи, ко сеЈе узвисио умом, тај залаже домовини своју умну снагу, ко није, тај залаже своју Физичку снагу ; а шта ћемо онда за оие треће који остају , који нису кадри ни умно нн физички да се одуже домовини? Само пејач, која није кадра да привреди довољно за. свој опстанак, има права на заштиту, а они, који према предњему долазе у трећи ред целине снаге народне , нсмају нрава на заштиту. На делу видело се је , да код тих трећих нема патриотског осећања, — јер „патриотизам су дела а не гола жеља'%