Отаџбина

ПОСЛЕ ВОМБА.РДАЊА. БЕОГРАДА.

9

кве замерке може наићи у Цариграду ако бп се заштитом транспорта јавно изложила. После овог неуспеха у Француској, чпнпла је влада српска и друге неке но све узалудне кораке да набави оружја за народну војску, док јој најпосле не пође за руком , да изради , да може дићи из руских арсенала знатну количину оружја. Нису ми ближе познлти услови, под којима нам је Русија овај драгоценп дар учинила, али држим , да су само транспортни и други узгредни трошкови нама на терет палп, а оружје само није нас нп каквих жртава стало. То је било оно оружје, које је у првој половини новембра (1862) узнемирило Порту, иа и њој и посланствима три месеца задавало бриге и посла. Преговори су били тако занимлзиви, пролазили су кроз тако разне мене, да су за одношај сила у то време према истоку уопште, а према Србији на по се веома значајни, па зато мислимо да неће бити без користи , ако их опширније изнесемо на впдик. И ове црте моћи ће зар нешто да објасне исторпју, кОја ће имати да покаже, с каквим се тегобама нмао да бори, како се трудно развијао наш народни задатак. Порта , чим дозна да је оружје ушло у Румунпју, заиште од кнеза Кузе да га узапти. Њу потпомогну Аустрија и Енглеска, чијим конзулима кнез одговори, да му о ствари није ништа познато , но ако се глас обистинн, да ће оружје узаптити, али да га (( овај пут" неће издати. Кнез је на име пре неколико месеци био узаптио у Галацу и Порти издао оружје, које је на Францускпм паробродима унесено, а за талијанске потребе намењено било, па се због тога бпо Француској толико замерио да су Французи његово дело именом денунцијације жпгосали. Та околност приносила је много, те је кнез Куза у овој прилици смотреније поступао. Он је истина и кнезу Михаилу био дао реч, да се проносу оружја неће противити, али ко је познавао превртљив карактер овога