Отаџбина

16

ПОСЛЕ БоМВАРДАЊА БЕОГРАДА

корака." Но с највећим нестрпљењем очекивао се одговор Француски, јер је, као што смо већ споменули, реч Наполеонове владе била у Цариграду од пресудног значења. И одговор, који је (5. Дек.) Друен де Луис послао кнезу, није ни мало пзостао иза других пријатељских одзива. Он гласи : „Франдуска влада примила је многе извештаје, који су јој обзнанили, да кроз кнежевине пролази оружје и муниција у знатним размерима, са неиознатим оиредељењем а иод иодозривим околностима. Решена да припомогне свом овојом снагом одржању мира, а не знајући да ли ово оружје има да иослужи за редовно наоружање војске ваше Светлости, — она је, V договору са осталим сајузницима, морала иотражити од кнеза Кузе изјашњења о овоме делу. Ова законита брига не садржи у себи ништа, што би било несагласно са наклонитим осепањима (1ев 8еп1лтеп18 аГГес^иеих), који одугиевљавају сирам «&ше Светлости Његово Величанство, које ми налаже, да вам ионовим израз тих осећања И заиста у духу ових осећања. прими сутра дан (6. Дек.) и Мутије унутства, која су у толико значајнија била , што су му дошла отвореним телеграмом. Друен де Луис препоручује му , да не чини ни каквих корака докле га Порта не позове, а п тада да не потпомаже другачије њених рекламација но ако би обзнањена ексиедиција оружја ирелазила размер редовног наоружања сриске милиције (народне војске). Овим упутствима дао је Мутије сљедства оним вештим и пријатељским начином, који нам је већ познат из његове радње у Канлишкој конФеренцији. Очевидио , корак је кнеза Михаила код гарантних сила окренуо ствар у нашу корист. Све , што нам је у овој прилици потребно било. то је било њихово пасивно држање, њихово ћутање, докле оружје не пређе румунску територију. И то је сад било постигнуто. М-утије је и до сада ћутао , али је мање био уздржљив и конзул француски у Букурешту, Тило, коме су лични одношајн