Отаџбина

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА, БЕОГРАДА

17

са кнезом Кузом били поремећени, па се мисли, да је прелазио границе својих упутстава. Сад се и он повуче, а и прајски консул. Уз рекламације портине остану у Букурешту само консули енглески и аустријски. Очајавајући зауспех, ови предложе својим посланствкма у Цариграду, да се кнезу Кузи преда ултимат . али кад посланици позову своје другове на заједницу , положе им ови питање: Ко ће ултимату дати следства, ако му се румунски кнез не иокори ? Ако би то морала бити Порта, какву јој иотаору обећавају иријатељи кад се она завади и са Румунијом и са Србијом ? И пошто ниједна сила није бтглз готова да развија заставу против хришћанских народа, или уопште да изазива рат на истоку, то се и овај покушај разбије. У то су се доба и војске почеле кретати у кнежевинама и с једне и с друге стране Дунава, јер се мислило да ће Порта , неуспевпш да осујети експедицију путем дипломатским, покушати да силом узапти оружје, кад се оно буде иреко Дунава преносило , а сећамо се, да је одмах на први глас о оружју, нову војску у Видин оправила. Сад и кнез Куза, нешто за то, што је већ дубоко ушао у ствар, а поглавито што је био ободрен понашањем Француске дипломатије, која га је заштићавала, сад и он крене нешто војске к Дунаву, а и српска влада пошље једну батерију са нешто војске у Неготин да транспорат заклањају. Изгледало је, да је сукоб неизбежан; само се очекивало, кад ће се чути да је пушка пукла. С тога је гњев у круговима турсКим и туркоФилским растао и против Србије и против кнеза Кузе личио, но против овога несравњено више, јер говораху , да кнез, шиљући војску српској граници, смера да од ствари начини народно иитање. Па докле се нама прећаше судбином Црне Горе , ^будући се ствари морају већ ј&дном начисто да изведу п , мишљаше се, да је с Кузом, уз многе унутрашње непријатеље, које он у земљи имађаше, за отаџбина VI, 21. 2