Отаџбина

18

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

петнајест дана свршено. Зато ме нуђаше Ерскин, да предложим својој влади, не били она хтела извести кнеза из овог тешког положаја, што сам ја, наравно, одбио под изговором, да ни кнез сам не би хтео подлећи спољној пресији, ни уопште ренонсовати на права своје земље. Не зна се, да ли је више Енглеска, да ли Аустрија била заузета против нас. У реду телеграФских одговора, које смо напред изложили, сетићемо се, да не беше а устријског. Он је тек 15. Дек. дошао кнезу у виду писма, које му је предао заступник консулатски, Васић. Ово је био Србин католик; био је, као што ми је приповедао Гарашанин, човек врло лукав, и развијао је сву ренегатску ревност, коју су обично показивали наши суплеменици, кад су туђу службу у нашој земљи вршили. Предавши кнезу одговор гроФа Рехберга, он је, по налогу своје владе, и сам чинио приметбе, те изазвао одговор, који нам се чини, да је толико важан, да ми не можемо преко њега прећи, а да га овде подродбније не изнесемо, јер изредно карактерише наш тадашњи спољни положај. Пошто је кнез казао Васићу, да остаје при уверењима, која је дао и Порти и силама у своме телеграму, приметио је како му је тешко разумети, што се гарантија само против Србије призива, докле се она протеже тако исто и на Порту. Кад Васић призна ово тумачење као исправно, кнез му рекне: (( па и опет ја вас никад не видох, да ви рекламујете и код Порте против неиавршења њених обавеза према Србији; наведите ми један једини пример, где је Аустрија посредовала код Порте у корист Србије! Ми смо рекламовали толико година против неизвршења хатишериФа од 1833. па ми није познато, да се Аустријз кадгод придружила нашим протестима код Порте." На приметбу Васићеву, да су то старе ствари, које су већ уређене, и за које је надати се, да се више неће поновити, кнез прихвати: „опростите, баш у овоме тренутку оне се појављују", па показавши му једно место