Отаџбина

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

21

Но у дипломатији логични разлози нису свагда најјача средства за убеђавање. Мора бити да је гроФ Рехберг на томе гледишту стајао , кад је противу Србије нове кораке предузео. Ни кнез Метерних није ваљда тако систематично радио против сваког знака живота, који је Србија давала, као овај ћесарев министар спољних послова. Кад ни оно отворено објашњење кнеза Михаила не могаше разбити његове сумње о опредељењу оружја, он предложи гарантним силама, да се преко конзула управи на српску владу било заједнички, било посебпце, нота строге опомене, која би садржавала четири главне тачке. Конзулима би било препоручено: 1.) да узму на знање, у име својих влада , мирољубива уверавања садржана у кнежевом телегеграму од У 1в Дек.; 2.) да ишту, да кнез делима докаже своја уверавања о поштовању, које има за решења гарантних сила, као и своју попустљивост према сузереној сили; 3.) да одмах прекине своје оружање, подчинивши се заклЈучењима цариградске конФеренције, нарочито уколико се она односе на члан XI. протокола; и 4.) да изјаве, да ће силе строго бдити над извршењем његових обавеза. • Као што се види сва тежина предлогу Рехбергову падала је на члан XI. протокола, који даје израза жељи, (( да се кнез Михаил постара, да отклони плашње, које је ново војено устројство Србије породило у Цариграду." Смерало се, да се сведе број народне војске путем преговора, које тај члан протокола предвиђа; на то се вазда поглавито нишанило. кад се год говорило о обавезама, које је Канлишка конференција Србији наметнула, и ако ова обавеза није Формално Србији прописана, но се уопште оставља, да се изменом поверљивих и пријатељских саопштавања између Порте и Србије дође до наређења, (( које би, уклањајући , и с једне и с друге стране, све сумње, и не наносећи повреду ни каквом праву кнежевине, могло успокојити Порту о броју и о употреби војене