Отаџбина

22 ПОСЛЕ БОМБА.РДАЊА БЕОГРАДА снаге, која треба да је сагласма са духом хатишери(Ј5а. п Овај је последњи израз с намером додао протоколу Француски посланик, јер су Турци и њихови пријатељи тврдили, да Србија може само онолико војске држати, (( колико је нужно за одржање сиокојства и унутрашњег реда земаљског, а ја сам посланике подсећао на хатишериФ од 1838 год. који Србији даје право да може држати војску за одржање реда (< и мира земаљског од сваког наиадања и сваког нарушавања." У то време беше се заиста чуло у Цариграду , да је Алибеј, Портин цивилни комесар у Београду , добио налог, да покрене питање о народној војсци, но није ми познато , да ли је он дао каква следства томе налогу, ако га је заиста било. Али се у посланствима гарантних сила, и од самих наших пријатеља, наваљивало, да се у томе питању споразумемо с Портом , те да се оно не износи пред конФеренцију гараната, која га може на нашу штету решити, пошто околности не беху повољне за нас. Ми смо, одговарао сам, готови да уђемо у преговоре и да успокојимо Порту о правоме значењу наше народне војске, као што смо то и до сада у свакој прилици чи-' нили, но ако би се захтевало, да се број милиције сведе, то се захтевање не би могло у практици извршити, пошто милиција није редовна војска, којој би се војници могли својим кућама распустити, но се састоји из л,уди, који су обично код својих кућа Она је свагда у Србији постојала, а сада је само боље уређена, па као што народна гарда нигде нема задатка да напада, тако ни наша народна војска не може имати тога оиредел.ења. Набављено оружје долази у арсенале, а милиција је на своме огњишту; ништа више од ње нема но закон, по коме она у случају потребе долази под заставу да брани земљу од спољних или унутрашњих опасности. Ако дакле има у земљи какве војене снаге, она потпуно постоји, па или јој се број сводио или не; а ако је у ствари нема, онда