Отаџбина

24

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

пројекту руском, који се имао извршити усмено у најблагонаклонитијим изразима, и не спомињући члана XI. протокола цариградскога. Онога истога дана (15 Дек.), кад је кнез Михаил имао ■онај важан разговор са аустријским заступником Васићем, одговорио је он и на писмо вел. везира од 3. Дек. И у овој прилици кнез понавлЈа уверавања, која је дао у своме телеграму, да је набавка учињена за обичне потребе реда и јавне безбедности, а да искључава сваку мисао о ратним припремама од стране Србије. Кнез се даље позива на поштовање, које има за своје обавезе, али додаје да он, поред обавеза, које има спроћу сузерена, има и дужности спроћу земље, којој на челу стојп, па не сме оставити, да тек онда помишља на мере смотрености за интересе реда и јавне безбедности , кад се каква спољна претња већ изврши. Зато је био дубоко ожалошћен коментарима, којима се његово понашање објашњавава у прилици, каква до сада није никада давала повода рекламацијама. Јер то није првина, да се Србија снабдева оружјем са стране, па до сада в. Порта није никад подизала гласа против тога, а још се мање могло изводити закључење, да би то била повреда уређењима, која се на кнежевину односе. а Тешко би ми, вели кнез, било и разумети , да Србија. може имати ирава да држи војску за ред и јавну безбедност, а да нема ирава , да за њу и иотребна средства набавља Прелазећи на начин проноса оружја , кнез примећује кратко, да је то ствар набављача (лиФеранта), па мисли, да нити Порта може имати намере, нити он дужности, да улази у претрес питања и у овоме погледу. Факат је, да се он, како је дознао , да је транспорат ударио на препреке , обратио и њему (вел. везиру) и кнезу Кузи, и молио , да се сметње не полажу Најпосле, закључујући предусретљивим речма , кнез изражава надање, да в. везир, у својој високој мудрости, неће више прида-