Отаџбина

после БОМБАРДАНјА београда

25

вати овој ствари важности , које она нема , нити може имати. Са прикривеном тугом примила је Порта овај одговор, који се у Пери сматрао као оиор и иун ирезирања за г^арспу владу, али је она ћутала, јер је мало по мало слабио њен ослонац, — слабила је ревност дипломатије, којој се слога разбијала о отпор кнеза Кузе. Кнеза је његов агенат у Цариграду на том путу све једнако ободравао ; но највећа заслуга за његов отпор припада Француској. Како се ова повукла из онога кола , које беше у Букурешту предало колективну ноту за узапћење оружја, талијански је посланик примио налог да и сам ништа не иредузима, будући да је Француска ту ствар сасвим наиусчила; Прајска се била такође новукла као што већ знамо из телеграма Бисмарковог, а Р»усија је била уз нас. Све су ове силе биле Порту очевидно напустиле; она је остала усамљена уз Енглеску и Аустрију. Зато је сад, у место претњи и оштрих речи, настао неки елегијски тон, којим се она служи кад се год усами. Жалила се посланицима зашто се није искало допуштење за пронос оружја, па би нам га она дала и сада као што је «и других пута" чинила. Но та је жалба била неоснована. Кад смо год, одговарао сам ја у посланствима, могли унети оружје мимо Порту, ми је нисмо ни гштали , а кад смо је год гшталп, она нам није допустила , да оружје кроз Цариград пронесемо. Тако је 1848. г. влада српска искала, да нам Порта или прода или позајми 5000 пушака, па је она одбила и ту владу, која јој није нимало могла бити подозрива ; за време пак кримскога рата требало је труда, док се израдило допуштење , да се могу пронети само 50 (педесет) комада пушака , које су , по свој прплици, за образац имале служити. Улазили смо већ и у последњу трећину месеца Декембра кад су се за нас овако повољно изгледи окре* тали. Требало нам је само материјалног времена, али су