Отаџбина
26
ПОСЛЕ БОМБАРДА.ЊА БЕОГРАДА
^екембарски природни елементи противу нас војевали. Транспорат се кретао трудно и споро. У то у Цариграду искрсне појав један, који мало забуни Порту. Здравље султаново било је тада у врло раздражљивом стању; свакојаке анекдоте, које су о падиши просипане по земљи, одузимале су му потребан аукторитет. У његовом савету био је најмоћнији министар МехмедАли-паша, министар марине. Као зет султанов (имао је сестру Абдул-Азисову за жену), он је преко жена био предузео сав уплив у сарају, но кад је он опет посрнуо у милости султановој, остали се министри договоре, да се не осврћу на вољу суверенову, но да раде што међу собом закључе. Султану буде донесено, да су се његови власници договорили , да га прогласе за луда и замене сином Абдул-Меџидовим. То је био довољан узрок, да им он на најопорији начин излије сву жестину гњева свог, а у исти мах да се окрене и против жена. 1 За овом сценом следовала је велика промена министарства, која је имала само личног значења, јер ни у спољној ни у унутрашњој политици није ништа мењала, пошто је на челу прве остао ,Али-паша, а за вел. везира, т. ј. председиика министарског савета и министра унутрашњих дела, дошао Ћамил-паша, човек од оне истебоје, коју представљаху Фуад и Алија ; ђак т. ј. из оне школе, која има за основ својој нолитици : да онлева, да развлачи, да крии. И ако дакле ова промена министарска није начелно • била од уплива по наше питање, она га је опет нешто 1 Нашав' султанку валиду (матер своју) једном на клањању, он је запита: за кога се моли ? Молим се, одговори му она, да алах одвоји од тебе она два демона : Зија-бега н Неврес-пашу (који су радилн против мннистара). Но султан јој да разумети, кано ннје без примера , да су султанке валнде ишле у прогнанство за то, што су се у политику мешале. Сазвавши затим своје миннстре, <1 уада назове највећом лажом , Мехмед-Ружди-пашу (војеног мшшстра) најеећпм ширетом, Мехмед-Алију највећим лоповом, а Али-паши задово.ш се, да баци поглед презирања. Тако се онда припове^ало у највишим круговнма у Перн; но ако можда султан све опоре речи и ннје изговорио , публика је налазила, да су епитетн добро изабранн.