Отаџбина

ПОСЛЕ ВОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

29

увредлт.иве изразе садржавало, иазвавши поступак киежев отмицом (зроПаИоп). С тога румунски заступник не хтедне примити писмо, но га поврати Али-паши, кад овај не пристане да му изразе ублажи, а Али-паша изјави да тај поступак сматра као крваву увреду. Овај заплет да повода те Булвер, који се међутим био повратио са свога одсуства, предложи, без сумње у договору са Портом, да комисија, која'би се у Букурешт послала, извиди, поред питања о оружју, и оно о манастирским добрима. Ово невешто захтевање наших противника сад тек сасвим поколеба Француску против предлога о комисији. Она је па њ и до сад противу воље пристајала, а сад се сасвим окрене против њега кад види, да ће имати у тој комисији да се појави и као поборница за интересе иравославних манастира на истоку. Булвер позове себи све представнике гарантних сила на састанак (8. Јан. 1863.), за који се поуздано претпостављало, да ће бити неки вид конФеренције. Он као дојен дипломатског тела, заиста и отвори саветовање подсетивши своје другове на портин предлог о комисији. Ту се говорило, да би она имала да извиди у Букурешту не само гштање о оружју, но и предмет о добрима манастирским, а поред тога још и тужбе странаца настањених у Румунији, јер се Прокеш жалио, да су тамо поданици аустријски, којих има на двеста хиљада, изложени непрестаном гоњењу. Мутије прихвати, да он зна само за питање о оружју, но да ни за то нема од Порте ни какве изјаве, а кад му се примети, да се она обратила њиховим кабинетима, одговори он, да то није све једно. Приступивши затим ствари, у виду ириватног саветовања, а оставивши сваки претрес права, Мутије, потпомогнут својим друговима , талијанским и руским, представи да од комисије нико не може имати користи: ни Европа, ни Турска, ни кнежевине, јер никоме није у интересу, да се ствари распаљују. С тога он предлаже