Отаџбина

28

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

стојанства, које се кнезу пребацивало, наклоност није му заиста у већине сила ни била осигурана, а што се тиче унутрашњих партаја, било их је и пративу њега уопште, а било их је, које су у пнтању о оружју одобравале његов поступак, изузимајући демагогију, која му је замерала, што је пуштао, да се, проносом толиког оружја, оснажава славенски живала а без сваке накнаде за Румуне. Аустрија и Енглеска толико су потпомагале овај предлог, да је у први мах изгледало, као да га хоће и Француска да усвоји. Но кнез је био заштићеник Наполеонов , а јединство румунско било је градиво, од кога је Француска смерала да начини бедем против Русије. С тога се напред могло знати , да Француска неће пристати, да се комисији оно у задатак постави, на што је Порта смерала, него је Мутије желео да задатак комисијин сведе на извиђење броја и опредељења оружја; броја зато. што се није престајало доказивати, да је он грдно велики, а опредељења опет зато, што се говорило, да је транспорат оружја у више спровода растурен био, па се није веровало, да је свеколико оружпје у Србију отишло. Нод овим условима Француска би била пристала на комисију, да Порта није желела, да јој још један предмет стави у задатак, а на име питање о добрима румунских манастира посвећених светим местима, које је румунска влада била узаптила. Оно је било резервисано претресању гараната за случај, да се интересоване стране не би могле сагласити ; но румунска скупштина, не обзирући се на жалбе светих места, реши, да се приходи од ових добара ставе у државни буџет. Скоро једним милионом дуката буџет се румунски без сваких жртава ојачао. Порти је овај догађај већ и са тога био неугодан, што се Румунија оволиким средсвима оснажила, а прилика била јој је добро дошла, те на тужбу калуђера спреми кнезу Кузи писмо једно, коме је не само тон био опор, но је још и