Отаџбина

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

37

даље улазио у критику и нашег понашања и овога акта, но ја, желећи му дати да разуме, да он ваљда неће тражити, да буде ревноснији брашиац Турске и од самога Али-паше, приметим му. да ме одговор , који имам од царског мининистра овлашћује веоовати, да је Порта нашим кораком задовољна; а задовољан је и енглески посланик, који сад сматра ствар као свршену. Ова је примедба вредила више но и најјаче умовање, јер на то Прокеш одмах изјави : (( Кад је Порта задовољна, и кад је и Булвер истих мисли, онда ни ја не тражим ништа више, но и сам сматрам ствар за свршену." Тако се закл>учио овај дипломатски заплет, који је и Порти и силама задао готово онолико исто и бриге и посла, колико и само бомбардање Београда. И онда и сад вођене су три месеца ватрене препирке у дипломатпји, а колика разлика беше у узроцима, који их изазваше : онда бомбардање престолнице српске, а сад пронос неколико хиљада пушака! Но пушке беху само саољни повод, а у суштини вођаше се ова војна око — будућности Србије. У души Порте и њених пријатеља имала је ова прплика послужити : да се Србиј а ионизи , а њена. народна воЈска да се уништи или бар сведе на мање\ но Србија је изишла с достојанством из о?е кризе; њена је народна војска остала недодирнута, а 50.000 које пушака, које сабаља ушло је сретно у Србију. Пушке су.доцније, под Намесништвом, претворене на Пибодин систем и раздате народној војци. Много смо за овај сретан излазак дужни захваљивати заштити Француске и Русије ; дужни смо за њ не мање поштовати и спомен кнеза Кузе због услуга, које нам је овај румунски кнез указао. Кнез Михаил дао је израза својој захвалности обдаривши богатим поклонима све органе кнежеве, који су нам били на услузи, а своме румунском брату послао је на дар скупоцену почасну сабљу. Кнез Куза, у жељи да покаже своме народу символ но-