Отаџбина

38

ПОСЛЕ БОМБАРДАЊА БЕОГРАДА

вога пријатељства, које је у Србији стекао, у првој прилици, кад је отворио народно представништво , носио је о бедрима припасану српску сабљу, на којој се блистао латински натпис : а тгсо сег1о гп ге 1псег1а. (извесном пријатељу у приликама неизвеснии). Х>О^Сх^ Р И Б Д Р ПРИПОВЕТКА Још давно некад, у прастаро доба Живљаше Рибар. По ваздан божи и у ноћно доба, Ловљаше рибу — једино имање! У подне жарко кад сунце прижеже Ил' поноћ тија кад превали, оде, Обали скочи и чунић привеже, А жељна мис о блуди преко воде: Далеко тамо, иза чарне горе, Сеоце мало где се тијо свило, Он чује гласе Фрула, где се хоре, Он види крдо весело и мило; И мрачне куле, што се небу дижу, Око њих бршљан до врха их скрива , А уске стрехе, што у небо стижу , Злато н сребро грли и нокрива; Господски двори — господство у њима, Шарено руво, мачеви и копља : Ал' много лепше што је: тамо има Анђелак добри у гомили робља! Ах, њему, њему, на криоце меко, Љубавна жеља рибарева жуди, Ал' тако силно, да би чисто реко: Чујеш му кроз ноћ како крши груди!... Један пут тако ловио је дуго, II ноћ већ паде — али лова нема;