Отаџбина

Р И Б А Р

Мирно је свуда, само мирио није У белом двору младога Рибара : Над њиме Демон тавио крило вије, У њему бесрам оргију отвара ; У дивљој шали накићених људи Часове вином протер'о је дуге; Распалив страсти пзнурених груди, Сад махну руком на понизне слуге: И кроз ноћ тихо зајечаше Фруле, К'о благи звуци с' небеских висина, Пратећи собом полунаге цуре, У бурно море сласти и милина; А слатка песма извила се летом Уз гласне фруле, са усана бајни, Па лети, звони над заспалим светом, Далеко кроз ноћ до звездица сјајни.

1. Нек нас вечна љубав прати Кроз редове горких дана , Нек нам песма живот злати, Олатка песма са усана!

2. И кад сјајна зора сијне, Нек се хори песма наша ! И кад светли данак мијне, Нек се хори песма наша !

3. Љубав, песма, небо даје, Благо оном, ко је љуби! А ко љубав не познаје Тај на небо право губи! Весела дружба церека се, смије, Тек један витез намрштена лица, Хладан и ћутљив наемеј о се није, Нит' слуша песме веселих цурица : Налакћен на сто Демон је ужив о У бедној судби понижених људи, И њоме блажен прогонство је снив'о, Што вечна мржња у сећању буди К'о грешник неба земљом је прелет о, Сакривши спољност у прошлости билој, Ругајући се чвему што је свето, Љубави чистој и слободи милој;