Отаџбина

1ШСША

0 СУВРЕМЕНОЈ РУСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ Иисмо четврто Нова годииа , 1881, отпочела се читавим иизом губитака за руску књижевност; за девет дана Јануара умреше: Т. Б. Милер (20-ог Јануара у Москви) , А.\ Т. Писемски (21-ог Јан. у Москви), и Т. М. Достојевски (28 Јан. у Петрограду), три знаменита књижевна раденика. То је тежак и врло осетан губитак за руску књижевност. Руски листови напуњени су извештајима о свечаностима при сарањивању Достојевскога, успоменама на њ и оценама радње тога оригиналног и дубоког психолога-писца. Т. М. Достојевски родио се 1822-ге године у Москви, где је његов отац био лекар у једној од главних болница. Најпре се учио у једном од најбољих приватних пансиона у Москви, а за тим је ступио у петроградску енжењерску школу, коју је уредно свршио. Достојевски је брзо схватио на што је позван, и наскоро се одао књижевним радовима. Када је познати песник, који је не давно умр'о, Некрасов наумио 1846 године да изда „Петроградски Зборвик", Достојевски му преко свога друга и пријатеља Григоровича, такође познатог писца, послао своју прву приповетку »Сироти Људи". Некрасов и Бјелински, који онда стајаху на вршку критичарске с/.аве, беху одушевљени од те приповетке новога писца. Оам Достојевски прича о почетку своје књижевничке каријере у једном броју „Дневника пишчевог" што га је он издавао 1876 и 1877 год. Његова прва приповетка (Б'1;днне лгоди) наштампана је у поменутом Зборнику и од тога доба Достојевски је писао приповетке и романе у којима је показао изваиредну споссбност за дубоку анализу душе човечије. Пошто је био заплетен 1849 год. у тако звану Петрашевскову ствар, Достојевског послаше на робију у Оибир, где је провео 4 године. У прогонству јо остао до 1860 год Но и на робији и у прогонству он се бавио књижевношћу, и неколико његових романа написао је баш у то жалосно и тешко доба његовог живота.